Ova kuca je čudo! Jazavičarka Valeri preživela 529 dana u australijskoj divljini okružena opasnim zverima

Umotana u malu ćebad na plišanom kauču, Valeri ne izgleda kao pas koji je nedavno preživeo više od 17 meseci u australijskoj divljini. Ugnjezdila se između svojih vlasnika, 24-godišnje Džordžije Gardner i 25-godišnjeg Džoša Fišloka, povremeno ližući njihova lica dok razgovaraju putem Zooma.

"Ona je kraljica kuće", kaže Gardner kroz osmeh. "To je njena kuća, a mi samo živimo u njoj pomalo."

Ali tokom 529 dana, Valeri — jazavičarka teška oko 4 kilograma, sa kratkim nogama i dugim, crno-smeđim telom — bila je nestala iz te kuće. Tokom kampovanja u novembru 2023. na Ostrvu Kengurua, udaljenom ostrvu na jugu Australije, pobegla je sa kampa.

Valeri je imala mikročip i Apple AirTag na ogrlici. Ali ostrvo je slabo naseljeno, uglavnom se koristi za poljoprivredu i stoku, a AirTag zahteva obližnje Apple Bluetooth uređaje da bi mogao da je locira.

Zato su uradili ono što rade mnogi kada im nestane ljubimac: objavili su njeno nestanak u lokalnoj Fejsbuk grupi, ostavili neku svoju odeću i igračke sa Valerinim mirisom blizu mesta gde je pobegla i prebacili AirTag u "izgubljeni" režim. Ali, iako su danima tragali zajedno sa članovima zajednice, Gardner i Fišlok su morali da se vrate kući, na australsko kopno, bez nje.

"Odlazak s ostrva je verovatno bila najteža odluka koju sam ikad doneo u životu. Otišli smo tamo kao troje, a vraćali smo se kao dvoje. Bio je to užasan osećaj", seća se Fišlok.

Pokušavali su da zadrže nadu da će je neko pronaći i da će se vratiti po nju za nedelju ili dve.

Ali nedelje su se pretvorile u mesece, a o Valeri nije bilo ni traga ni glasa. Gardner kaže da su se oni borili da se pomire s tim da je njihov mali pas nestao na ostrvu punom predatora poput zmija i orlova. Izmislili su priču kako bi se utešili: da ju je pronašla neka starija gospođa na farmi i da sada Valeri jede pseće keksiće i spava u toplom krevetu.

"Ali morali smo da budemo realni da je možda nikada nećemo vratiti kući. I morali smo da prođemo kroz tu tugu", kaže ona.

A onda, jednog dana u februaru ove godine, više od godinu dana nakon njenog nestanka, farmer na ostrvu Kengurua uslikao je malog psa koji trči kroz polja. Ta fotografija je na kraju stigla do organizacije Kangala Wildlife Rescue — lokalnog udruženja za spasavanje divljih životinja, koje je bilo u kontaktu sa vlasnicima još od nestanka i podelilo im je sliku.

Gardner kaže da u početku nisu mogli da poveruju.

"Nema šanse da pas od četiri kilograma preživi toliko dugo", pomislila je. Ali, kaže, na fotografiji je nesumnjivo bila Valeri.

Lisa Karan, koja vodi Kangala Wildlife Rescue sa mužem Džeredom, kaže da su, čim je stigla fotografija, krenuli da rade na njenom spasavanju u slobodno vreme.

To nije bio lak zadatak.

Karan kaže da su u početku mislili da će uhvatiti jazavičarku za samo nekoliko dana. Postavili su desetak takozvanih "mačijih zamki" — osnovne kaveze s tanjirom hrane i vratancima koja se zatvaraju kada životinja uđe. Ali, uhvatili su gotovo sve osim Valeri — oposume, divlje mačke, valabije...

"Čak su i neki kenguri gurali glave unutra", seća se ona.

Zajedno sa drugim volonterima, počeli su da eksperimentišu s različitim zamkama, često radeći duge noćne smene bez sna. Na kraju su napravili veliku ograđenu zamku sa krovom, kamerama i daljinski upravljanim vratima, postavljenu na mestu gde je Valeri poslednji put viđena. Svakodnevno su je punili hranom, poput pečenog pileta, i stavljali unutra njene igračke i odeću sa mirisom njenih vlasnika.

Na kraju je Valeri počela da dolazi, uzimala hranu i brzo bežala. I konačno, nakon skoro dva meseca pokušaja da je uhvate, sve se poklopilo. Valeri je ušla u zamku i delovala je opušteno. Tada su pritiskom na daljinski spustili vrata.

"Bio je nestvaran osećaj dok smo se približavali zamci iz kola, a čuli ste kako laje", priseća se Karan. Popela se unutra zajedno sa ćerkom, a Valeri im se na kraju uvukla u krilo i zaspala.

"Srce nam se slomilo tada. Znali smo da ona nikada, nikada nije želela da bude ni minut tamo napolju", kaže Karan.

Niko sa sigurnošću ne zna kako je Valeri preživela toliko dana u divljini. Na kraju je pronađena oko 50 kilometara udaljena od mesta odakle je pobegla. Karan pretpostavlja da je pila vodu sa obližnjih farmi, zakopavala se u zemlju da bi se sklonila, pa čak možda hranila leševima uginulih životinja.

Nakon što su je uhvatili, odveli su je kod veterinara i dobila je zdravstvenu potvrdu da je u dobrom stanju. Čak je i dobila na težini.

"Ima građu malog bodibildera", nasmejano kaže Karan.

Od završetka te velike avanture prošao je oko mesec dana, a Valeri je kod Gardner i Fišloka već dve nedelje. Kažu da se brzo prilagodila: igra se sa svojim igračkama, mazi se u krevetu i ide u šetnje kao i pre nestanka.

"Vratila se malo nezavisnija", kaže Gardner. "I dalje je jako vezana za nas, ali je snažnija i više svoja."

Karan kaže da su je ljudi pitali zašto su ona i njen tim uložili toliko truda i vremena u spasavanje jednog malog psa. Za nju je odgovor jednostavan:

"Da je to bio vaš pas, šta biste želeli da neko uradi? Zar ne biste želeli da neko kaže: hajde da učinimo sve što možemo? Svi bismo, kao ljudi, trebalo da se okupimo i da učinimo pravu stvar — ili barem da pokušamo", kaže ona.

Gardner i Fišlok kažu da su preplavljeni porukama o Valeri, mnogi su rekli da im je njena priča ulila nadu. Gardner se nada da će ljudi upravo to izvući kao poruku iz cele ove sage.

"Ako jedan mali pas od 4 kilograma u obliku viršle može da preživi na ostrvu Kengurua u australijskom žbunju, onda, znate... i vi možete da preživite kroz šta god da prolazite", poručuje ona.

(Telegraf.rs)