Dramatično otkriće na Antarktiku, zgranuti naučnici upalili alarm: "Sve je izrovano i uništeno"

Dok je pokušavao da pronađe i snimi retku kolosalnu lignju (mesonychoteuthis hamiltoni) u antarktičkim vodama, morski biolog Metju Malrenan naišao je na zabrinjavajuće otkriće.

Njegovi snimci sa dna okeana otkrili su područje bez života, ispresecano dubokim brazdama, a koji su izazvali uzbunu u naučnim krugovima.

Preporučujemo

Prvi video dokazi

“Jasno se vidi granica između oblasti bogate morskim životom i dela morskog dna koje je izrovano i uništeno”, rekao je Malrenan, inače osnivač neprofitne organizacije za očuvanje mora “Kolosal”.

Ovo je prvi put da su zabeleženi video dokazi o ovakvoj vrsti ekološke štete u osetljivom polarnom regionu, navodi se u izveštaju naučnog časopisa “Frontiers in Conservation Science”.

U vodama oko Antarktika živi oko 4.000 morskih vrsta, od kojih je 90 odsto jedinstveno za ovaj region. Malrenan objašnjava da, iako turisti dolaze zbog pingvina, foka i kitova, prava biološka raznolikost nalazi se ispod površine.

“Ti organizmi su veoma osetljivi. Neki, poput džinovskih sunđera nalik vulkanima, mogu živeti stotinama godina. Upravo takve primerke smo pronašli tik uz oštećeni deo dna”, istakao je.

Potvrda svih sumnji

Malrenan je snimke napravio tokom turističkog putovanja na Antarktik 2023. godine. Zabrinut zbog viđenog, kontaktirao je dr Sali Votson, stručnjaka za geofiziku mora iz Nacionalnog instituta za vodu i atmosferska istraživanja Novog Zelanda.

Tada je dobio potvrdu svojih sumnji. Brazde su odgovarale tipičnim oštećenjima koja nastaju kada se sidra i lanci vuku po morskom dnu, prenosi ABC.

Oni su istakli da su snimci alarmantni, a dolaze u vreme naglog rasta turizma u ovom regionu, uz postojeće prisustvo istraživačkih i ribarskih brodova. Prema prognozama, do 2033/34. godine broj turista koji posećuju Antarktik mogao bi se učetvorostručiti, dostižući čak 452.000 ljudi godišnje!

Iako sidra mogu smrskati organizme na koje padnu, najviše štete nanose lanac, koji se vuku po dnu i uništavaju život. Mnogi antarktički organizmi rastu sporo i ostaju na istom mestu stotinama godina, što ih čini izuzetno ranjivima.

Foto: AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Istražio 36 lokacija

“Sidreni lanci su verovatno drugi najveći uzrok oštećenja morskog dna posle industrijskog ribarenja. U tropskim regionima, poput Velikog koralnog grebena, već se ozbiljno istražuje uticaj sidrenja, ali kada je reč o Antarktiku, tu imamo veliku prazninu”, kazala je dr Sali Votson.

Metju Malrenan je tokom ekspedicije istražio 36 lokacija duž Antarktičkog poluostrva. Oštećenja izazvana sidrenjem pronađena su samo na jednom mestu - Jenki Harburu. Ipak, stručnjaci upozoravaju da ovo ne treba shvatiti kao izolovan incident.

“Jedan dokaz može biti dovoljan da pokrene promenu. Ne smemo čekati dok ne bude prekasno”, upozoreno je.

Stručnjaci apeluju na hitno uvođenje strožih propisa, bolju evidenciju sidrenja i odgovorniji pristup ekosistemu koji je možda i najosetljiviji na planeti.

(Telegraf.rs)