Arheolozi pronašli pravi dragulj: Nisu sigurni ko ovde počiva

Arheolozi veruju da su u pećini Tinšemet u centralnom Izraelu otkrili jedno od najstarijih poznatih grobalja, staro između 100.000 i 110.000 godina.

Ostaci ranih ljudi pažljivo su položeni u jame u položaju fetusa, uz predmete poput fragmenata stena, kostiju i kamenja, koji ukazuju na rane rituale i duhovna verovanja, prenosi AP.

Preporučujemo

Ovi predmeti, od kojih su neki dovoženi čak sa mesta udaljenih stotinama kilometara, nisu imali poznatu praktičnu funkciju u svakodnevnom životu, pa se smatra da su predstavljali deo rituala namenjenih odavanju počasti mrtvima.

Ovo otkriće potvrđuje da su u tom periodu sahrane bile uobičajena praksa.

Lokalitet je posebno značajan jer su ostaci izuzetno dobro očuvani zahvaljujući specifičnim uslovima tla i prisustvu pepela.

Neki od ključnih nalaza iz Tinšemta objavljeni su u martu ove godine u časopisu "Nejčer hjuman bihejvor".

Pronađena su dva cela skeleta i tri lobanje, ali još nije jasno kojoj vrsti ljudi su pripadali - Homo sapiensu, neandertalcima ili nekoj mešovitoj populaciji.

Izrael je u praistoriji bio mesto susreta različitih ljudskih grupa, što je možda doprinelo razmeni znanja i razvoju identiteta kroz rituale, nakit i ukrašavanje tela.

On je bio most između neandertalaca iz Evrope i Homo sapiensa iz Afrike.

Arheolozi su identifikovali i druge grupe ranih ljudi u tom području i smatraju da su te grupe međusobno komunicirale i možda se čak i mešale.

Naučnici veruju da su sahranjivanja tada imala i simbolično značenje teritorije i pripadnosti.

(Telegraf.rs/Tanjug)