Misterija na 600 metara dubine: Ovo otkriće može promeniti sve što znamo o ljudskoj istoriji

Kanadski tim istraživača, predvođen inženjerkom pomorske tehnologije Paulinom Zelitski i njenim suprugom Polom Vajnzvajgom, obelodanio je 2001. godine da je nadomak kubanske obale moguće otkrio “izgubljeni grad”.

Prema njihovim podacima, zasnovanim na sonar-snimcima, zapadno od Gvanahakabibes poluostrva, na dubini preko 600 metara, nalaze se formacije koje podsećaju na “piramide, kružne objekte i pravougaone građevine”, nešto što su istraživači opisali kao potencijalni “veliki urbani centar”.

Preporučujemo

Nije bilo novih istraživanja

Ono što je izazvalo najveću pažnju, jeste procena da bi ove “strukture” mogle biti starije od 6.000 godina, što bi značilo da su nastale pre egipatskih piramida.

Međutim, od trenutka otkrića do danas - više od dve decenije kasnije - nije bilo detaljnijih ekspedicija, niti su obavljena nova istraživanja. Ovaj izostanak daljeg naučnog rada otvorio je vrata za brojne spekulacije i teorije zavere, prenosi Daily Mail.

Jedan od razloga zašto nije bilo novih istraživanja, jeste skepticizam unutar naučne zajednice. Mnogi stručnjaci, uključujući geologa Manuela Ituralde-Vinenta iz Prirodnjačkog muzeja iz Kube, smatraju da strukture mogu biti prirodne formacije, nastale geološkim procesima.

"Previše napredno za Novi svet"

Ituralde je ukazao da bi, prema trenutno prihvaćenim geološkim modelima, bilo potrebno oko 50.000 godina da neki objekat potone na tu dubinu, usled sporog pomeranja tektonskih ploča, prenosi Washington Post.

U tom slučaju, ako je zaista reč o “ostacima grada”, to bi značilo da su ljudi razvili urbanizaciju desetine hiljada godina ranije nego što se danas smatra mogućim - u vreme kada su, prema arheološkim saznanjima, ljudi još bili lovci i sakupljači.

Slične sumnje izneo je i arheolog specijalizovan za podvodna nalazišta, Majkl Fout iz Državnog univerziteta Floride, koji je rekao: “Bilo bi sjajno da su Zelitski i Vajnzvaj u pravu, ali to bi bilo previše napredno za Novi svet tog vremenskog perioda. Te strukture su van konteksta, van vremena i mesta”.

“Potpuno bi bilo neodgovorno reći o čemu se radi, pre nego što prikupimo dokaze”, priznala je Paulina Zelitski u intervjuu za BBC još 2001. godine.

Foto: Profimedia

Pitanje ostaje otvoreno

Uprkos nedostatku konkretnih naučnih dokaza, interesovanje za ovaj lokalitet nije nestalo. Naprotiv, u poslednje vreme društvene mreže su preplavljene spekulacijama, a mnogi korisnici veruju da je reč o “ostacima mitske Atlantide”. Drugi idu korak dalje, sugerišući da je otkriće “namerno zataškano” kako ne bi uzdrmalo temelje istorije kakvu poznajemo.

Ipak, naučnici ističu da za ovakve tvrdnje nema osnova, a izostanak dodatnih istraživanja se pripisuju - ne naučnoj cenzuri, već nedostatku resursa, interesovanja i verovatno najvažnije - kredibilnih dokaza koji bi opravdali novu ekspediciju.

Dakle, iako do danas nema potvrde da su podvodne strukture kod Kube “ostaci drevne civilizacije”, pitanje ostaje otvoreno. Naučna zajednica uglavnom smatra da se radi o prirodnim geološkim formacijama, ali konačnog odgovora još nema.

Ukoliko se, međutim, ikada dokaže da je zaista reč o “ostacima potopljenog grada”, to bi moglo fundamentalno promeniti razumevanje ljudske istorije i pokrenuti novo poglavlje u arheologiji - ono koje počinje daleko ranije nego što verujemo.

(Telegraf.rs)