Naučnici ispod ruskog glečera otkrili masovnu grobnicu: Ovako nešto nisu očekivali, sve je snimljeno!

Na dalekom severu Rusije, gde arktički led vekovima oblikuje pejzaž, naučnici su zabeležili zapanjujuće posledice klimatskih promena.

Ekspedicija Arktičkog i Antarktičkog istraživačkog instituta (AARI) stigla je ranije ove godine na Vilček ostrvo, s ciljem da prouči permafrost (tlo koje neprekidno ostaje ispod 0 °C, tokom dve ili više godina) u ovom gotovo nedostupnom delu sveta.

Preporučujemo

Dramatičan znak promena

Ekspedicija predvođena geologom Nikitom Demidovim koristila je satelitske snimke kako bi uporedila sadašnje i ranije pozicije glečera. Otkrili su da se ledeni pokrivač podelio na dva dela u manje od 20 godina, što je dramatičan znak klimatskih promena koje pogađaju i najhladnije delove planete, objasnili su.

“U pitanju je deo mnogo šireg procesa. Od 2000. godine, glečeri širom sveta izgubili su oko 5% ukupnog leda”, istakao je Demidov.

Ali, povlačenje leda otkrilo je mnogo više od pukih geografskih promena, prenosi Live Science.

Foto: Shutterstock

Šta je krio glečer?

Kako se glečer topio, oslobodio je nekoliko kvadratnih kilometara do tada zaleđene površine. Na iznenađenje naučnika, tada su se ukazali ostaci na desetine skeleta drevnih kitova, razbacanih po terenu kao svedoci zaboravljene prošlosti!

Neki kosturi su bili izuzetno dobro očuvani, naročito oni bliži glečeru, gde su hladni uslovi usporili raspadanje.

Kosti bliže obali pokazivale su znakove većeg oštećenja, jer su duže vremena bile izložene odmrzavanju.

Istraživanje se nastavlja

“Ovaj paleontološki nalaz ukazuje na epizodu naglih promena nivoa mora koja se dogodila pre nekoliko hiljada godina u oblasti najsevernijeg arhipelaga Evroazije”, objasnio je Demidov.

Baza naučne ekspedicije se nalazi na brodu “Profesor Molčanov”, a istraživanja će se nastaviti tokom avgusta, navela je ruska državna agencija TASS.

Ovo izuzetno otkriće ne samo da pruža retki uvid u arktičku faunu iz daleke prošlosti, već i podseća na sve brže promene koje oblikuju našu planetu danas.

(Telegraf.rs)