Ovaj "kamen" prodat je za 4,3 miliona: Vlasti zemlje gde je pronađen digle buru, pominje se i jedan Luka

Retki meteorit sa Marsa, otkriven pre dve godine u zapadnoafričkoj državi Niger, prošlog meseca završio na aukciji u Njujorku i prodat neimenovanom kupcu, što je veoma razljutilo poznatog paleontologa.

"Drsko! To je drsko!", rekao je profesor Pol Sereno preko telefona iz Čikaga kada je čuo tu vest.

Preporučujemo

Paleontolog, koji ima bliske veze sa tom zemljom, smatra da bi meteorit trebalo da bude vraćen u Niger.

Ovaj komad Crvene planete star milionima godina, najveći ikada pronađen na Zemlji, prodat je za 4,3 miliona dolara u Sotebiju (Sotheby's). Kao i kupac, prodavac je ostao anoniman. Nije jasno da li je išta od tog novca otišlo u Niger.

Fragmenti vanzemaljskog materijala koji su dospeli na Zemlju oduvek su izazivali poštovanje među ljudima - neki su završavali kao verski predmeti, drugi kao kurioziteti za izlaganje. U poslednje vreme mnogi su postali predmet naučnog proučavanja.

Trgovina meteoritima se poredi sa tržištem umetnina, pri čemu na cenu utiču estetika i retkost. Isprva je javno izlaganje ovog izuzetnog marsovskog otkrića izazivalo divljenje - manje od 400 od 50.000 poznatih meteorita potiče sa našeg planetarnog suseda.

Fotografije napravljene u Sotebiju, na kojima 24,7 kilograma težak kamen pod svetlima izgleda kao da sija srebrno i crveno, pojačale su taj osećaj. Ali onda su neki ljudi počeli da postavljaju pitanja o tome kako se našao pod "čekićem aukcionara".

Foto: Tanjug/AP

Među njima je i sama vlada Nigera, koja je u saopštenju izrazila sumnju u zakonitost njegovog izvoza, postavljajući pitanje o mogućem nezakonitom međunarodnom prometu.

Sotebi to oštro osporava, navodeći da su ispoštovane sve procedure, ali Niger je sada pokrenuo istragu o okolnostima otkrića i prodaje meteorita, koji je dobio naučni i nimalo romantičan naziv NWA 16788 (NWA znači severozapadna Afrika).

Malo toga je objavljeno o tome kako je završio u svetski poznatoj aukcijskoj kući u SAD.

Italijanski akademski članak objavljen prošle godine navodi da je otkriven 16. novembra 2023. u Sahari, u regionu Agadez u Nigeru, 90 kilometara zapadno od oaze Čirfa. Otkrio ga je "lovac na meteorite", čiji identitet nije otkriven.

Meteorit može pasti bilo gde na Zemlji, ali zbog povoljne klime za očuvanje i nedostatka ljudskog uticaja, Sahara je postala glavno mesto za njihovo pronalaženje. Ljudi pretražuju negostoljubivi predeo koji se prostire kroz nekoliko zemalja u nadi da će pronaći neki koji mogu da prodaju.

Prema italijanskom članku, NWA 16788 je "prodat od strane lokalne zajednice međunarodnom trgovcu", a zatim prebačen u privatnu galeriju u italijanskom gradu Arecu.

U zahvalnici, autori pominju Luku Kablelija, navodeći ga kao vlasnika meteorita. Časopis Univerziteta u Firenci opisao ga je kao "važnog italijanskog vlasnika galerije".

Tim naučnika, koji je predvodio profesor mineralogije na univerzitetu Đovani Pratesi, uspeo je da ga ispita kako bi saznao više o njegovoj strukturi i poreklu. Meteorit je prošle godine kratko bio izložen u Italiji, uključujući i Italijansku svemirsku agenciju u Rimu.

Sledeći put se pojavio u javnosti prošlog meseca u Njujorku, bez dva isečka koji su ostali u Italiji za dalja istraživanja. Sotebi je naveo da je NWA 16788 "izvezen iz Nigera i transportovan u skladu sa svim relevantnim međunarodnim procedurama".

"Kao i za sve što prodajemo, sva relevantna dokumentacija bila je uredna u svakoj fazi njegovog puta, u skladu sa najboljom praksom i zahtevima zemalja uključenih", dodao je portparol.

Portparol je dodao da je Sotebi svestan izveštaja da Niger istražuje izvoz meteorita i dodao da "razmatraju dostupne informacije u svetlu postavljenog pitanja".

Prof. Sereno, koji je osnovao organizaciju Niger Heritage pre deset godina, uveren je da je prekršen zakon Nigera.

Ovaj akademik sa Univerziteta u Čikagu, koji je godinama otkrivao ogromne naslage fosila dinosaurusa u Sahari, zalaže se za vraćanje kulturnog i prirodnog nasleđa Nigera – uključujući i sve što je palo iz svemira.

Planira se izgradnja impresivnog muzeja na ostrvu na reci Niger, koja prolazi kroz prestonicu Nijamej, kako bi se u njemu čuvali ti artefakti.

"Međunarodno pravo kaže da ne možete jednostavno uzeti nešto što je važno za nasleđe neke zemlje - bilo da je to kulturni predmet, fizički predmet, prirodni predmet ili vanzemaljski predmet - i izneti ga iz zemlje. Znate, izašli smo iz kolonijalnih vremena kada je sve to bilo prihvatljivo", kaže prof. Sereno.

Niz međunarodnih sporazuma, uključujući one pod okriljem Uneskove organizacije za kulturu, pokušava da reguliše trgovinu ovim predmetima. Ali, prema studiji stručnjaka za međunarodno pravo Maksa Gunela iz 2019, kada su meteoriti u pitanju, iako bi mogli biti uključeni, ostaje određena nejasnoća da li su pokriveni tim sporazumima. Na pojedinačnim državama je da razjasne svoj stav.

Niger je 1997. doneo sopstveni zakon sa ciljem zaštite svog nasleđa.

Prof. Sereno ukazuje na jedan deo sa detaljnom listom svih uključenih kategorija.

"Mineraloški uzorci" su pomenuti među umetničkim delima, arhitekturom i arheološkim nalazima, ali meteoriti nisu posebno navedeni. U saopštenju povodom prodaje u Sotebiju, Niger je priznao da "još nema specifičan zakon o meteoritima" - na šta je ukazala i aukcijska kuća. Ali i dalje ostaje nejasno kako je neko mogao da iznese tako težak i upadljiv artefakt iz zemlje a da vlasti to očigledno ne primete.

Maroko se suočava sa sličnim problemom sa ogromnim brojem meteorita - više od 1.000 -pronađenih unutar njegovih granica, koje uključuju deo Sahare.

Pre više od dve decenije, zemlja je doživela ono što autorka Helen Gordon opisuje kao "saharsku zlatnu groznicu", podstaknutu delom slabijim regulativama i stabilnijim političkim okruženjem nego kod nekih suseda. U svojoj nedavnoj knjizi "Meteoriti", ona je napisala da je Maroko jedan od najvećih svetskih izvoznika svemirskog kamenja.

Prof. Hasna Šenaui Audžežan je veći deo proteklih 25 godina pokušavala da zadrži deo tog vanzemaljskog materijala za svoju zemlju.

"To je deo nas, deo našeg nasleđa… deo našeg identiteta i važno je da budemo ponosni na bogatstvo zemlje", kaže geološkinja za BBC.

Profesorka nije protiv trgovine meteoritima, ali je se veoma zalaže za uvođenje mera za regulisanje posla. Priznaje, međutim, da nova pravila nisu u potpunosti uspela da zaustave odliv meteorita.

Godine 2011. prof. Šenaui je prikupila materijal iz pustinje od meteora čiji je pad bio posmatran, a koji se pokazao kao marsovski. Kasnije nazvan meteorit Tisint, težio je ukupno 7 kilograma, ali sada, kaže ona, u Maroku je ostalo samo 30 grama. Neki deo se nalazi u muzejima širom sveta, a najveći u Prirodnjačkom muzeju u Londonu.

Razmišljajući o sudbini marsovskog meteorita iz Nigera, kaže da nije iznenađena jer je to "nešto sa čim živim 25 godina. Šteta je, ne možemo biti srećni zbog toga, ali isto je stanje u svim našim zemljama".

Prof. Sereno se nada da će prodaja u Sotebiju biti prekretnica – prvo time što će motivisati vlasti Nigera da reaguju, a drugo, "ako ikada bude izložen u javnom muzeju, [muzej] će morati da se suoči sa činjenicom da Niger to otvoreno osporava".

(Telegraf.rs)