Pravi Popaj nije voleo spanać: Plašio je decu, upadao u tuče, a ipak je svima bio drag, evo i zašto!

Kada se čuveni Popaj pojavio u svetu strip, imali smo prilike da vidimo jednogokog junaka sa lulom u ustima, borbenog, ljubitelja spanaća. Ali pravi Popaj, Franko „Roki“ Fijel, bio je daleko drugačiji – i mnogo zanimljiviji.

Fijel je bio visoki Poljak koji je živeo s majkom u kući pored groblja Evergrin. Nije bio mornar, nije voleo spanać, ali je imao naviku da posle smene u kafani sedne napolju na stolicu, puši lulu i povremeno zaspi – dok su ga lokalna deca neprestano plašila. Njegov „odgovor“ na šalu? Brzi skok, mahanje pesnicama i osmeh koji je govorio: "I dalje sam gazda ovde".

Preporučujemo

Deca ga nisu samo plašila – često je i on njima pravio predstave. Znao je, recimo, da podigne pesnicu i zatvori nekoliko vrata u sali kafane kako bi se igrao "čuvara reda". Njegove borbe nisu bile iz zlobe; jednom je, prema sećanju njegovog nećaka, istrčao na ulicu da zaustavi odraslog muškarca koji je zlostavljao decu, ignorisao nož i jednostavno nastavio da ide.

Fijel je bio takođe lokalna enigma – povremeno je nestajao nedeljama, vraćao se sa pričama o tajanstvenim šetnjama kroz obližnje šume i improvizovanim fizičkim izazovima sa prijateljima. Nije voleo stabilan posao, ali je imao reputaciju čoveka koji uvek drži reč i brani slabije.

Kada je E.C. Segar stvorio Popaja, spojio je Fijelove fizičke osobine i borbeni duh sa izmišljenim mornarskim životom i spanaćem – i tako je nastao junak koji je svet zaboravio, a Čester je još decenijama pričao priče o Rokiju, "pravom Popaju".

Fijel je preminuo 1947. u 79. godini. Njegov grob ostao je bez oznake dok mu 1996. nisu postavili spomenik sa Popajevim likom iz 1929. godine – mali podsmeh sudbine: čovek koji nikada nije bio mornar, ali je svejedno postao legenda.

(Telegraf.es)