Naučnici snimili jezivu scenu na dubini od 3.200 metara: Ovo niko nije očekivao, uzdisali su od šoka

Na poslednjem zaronu istraživačke sezone broda E/V Nautilus u oktobru 2019, i to tokom prenosa uživo, istraživači su naišli na retko otkriće na morskom dnu, na dubini od 3.200 metara. Dok je kamera prodirala u dubine podvodnog vulkana Dejvidson, uz obalu centralne Kalifornije, u kadar su ušli skeletni ostaci kita, što je izazvalo glasno uzbuđenje tima.

„To je pad kita na morsko dno (whale fall)…? PAD KITA NA MORSKO DNO!“ čulo se od oduševljene posade kada su shvatili šta gledaju.

Preporučujemo

Pad kita na morsko dno dešava se kada leš kita potone na dno okeana i zaustavi se na morskom dnu, stvarajući potpuno novi ekosistem i nudeći pravu gozbu raznim dubokomorskim stvorenjima.

"Večera je poslužena", rekao je jedan član tima.

U januaru 2023. originalni snimak otkrića je izvanredno uvećan i remasterizovan u 4K rezoluciji.

Padovi kita na morsko dno prilično su retka pojava. Još ređe je pronaći jedan koji već nije potpuno ogoljen. U većini slučajeva, kad istraživači i uspeju da naiđu na takav prizor, kit obično već godinama leži na morskom dnu.

Ovaj primerak, pronađen na dubini od 3.238 metara u Nacionalnom morskom rezervatu zaliva Monterej u Kaliforniji, izgleda relativno "sveže", jer još uvek ima nešto mekog tkiva, sala i unutrašnjih organa.

Zanimljivo je da se čini da se leš nalazi između faza ekološke sukcesije - uočeni su veliki lešinari poput zmijolikih riba kako se goste salom, dok su crvi koji jedu kosti već počeli da izvlače masti iz kostiju.

U gozbi su učestvovala i druga dubokomorska stvorenja - grenadiri, rakovi, ali i najmanje 15 hobotnica.

Hobotnice su uglavnom predatori, ali kako je jedan istraživač rekao: "Zašto ne iskoristiti priliku?"

"Tamo gde je hrana toliko ograničena, lešinarstvo je odlična strategija… tvoja hrana ti ne može pobeći", rekao je drugi.

Procena je da je kit dug oko 4–5 metara, ali istraživači nisu precizirali kojoj vrsti kita pripada.

Iako je ovaj kit završio svoj život, njegovo nasleđe će se nastaviti, hraneći bogatu zajednicu u tami još godinama.

"Skelet kita može da podržava bogate zajednice godinama, pa čak i decenijama, i to i kao čvrsta podloga (ili površina) za kolonizaciju beskičmenjaka i kao izvor sulfida nastalih raspadanjem organskih materija u kostima kita. Mikroorganizmi se hrane energijom oslobođenom u ovim hemijskim reakcijama i čine osnovu ekosistema sve dok izvor hrane traje", objasnili su iz Nacionalne okeanske služba.

"Na velikim dubinama to stvara novi 'lanac ishrane' i obezbeđuje energiju da se podrže jednoćelijski i višećelijski organizmi i sunđeri, čime se dodaje morskom lancu ishrane", dodali su.

(Telegraf.rs)