Žena tokom šetnje naišla na jedinstveno blago staro 900 godina: "Ovo je kao osvajanje miliona na lutriji!"

Keramički ćup se pretvorio u pravi džekpot za ženu tokom šetnje u regionu Kutna Hora u Češkoj. Dok je šetala, žena je naišla na oko 900 godina staru zalihu sa više od 2.150 srednjovekovnih srebrnih novčića poznatih kao denari.

Iako je keramički ćup u kome su se nalazili novčići uglavnom uništen, sami novčići su bogata kolekcija. Prema saopštenju, sada ih obrađuju stručnjaci iz Instituta za arheologiju Akademije nauka Češke Republike u Pragu i Češkog muzeja srebra u Kutnoj Hori.

Preporučujemo

Nazvano jednim od najvećih otkrića poslednje decenije, arheolog instituta Filip Velimski smatra da je otkriće poput osvajanja nagrade na lutriji - čak i ako je neko drugi gubitnik.

"Verovatno je novac stavljen u ćup tokom prve četvrtine 12. veka, u vreme unutrašnje političke nestabilnosti. U to vreme, u zemlji su se vodili sporovi između članova dinastije Pšemislov oko kneževskog prestola Praga", rekao je on.

Čuvanje novčića u keramičkoj posudi trebalo je da bude način njihove bezbednosti. I posuda je svakako obavljala svoju funkciju, čak i ako vlasnik nikada nije mogao da ih vrati - novčići nisu pronađeni narednih 900 godina.

Prema rečima stručnjaka, taj vlasnik nije mogao biti bilo ko.

"Nažalost, za prelaz iz 11. u 12. vek, nedostaju nam podaci o kupovnoj moći tadašnjeg novčića. Ali to je bio ogroman iznos, nezamisliv za običnu osobu i istovremeno nedostupan. Može se uporediti sa osvajanjem miliona na džekpotu", dodao je on.

Kutna Hora kraj je bio poznat po čestim bitkama za kneževski presto Praga, pri čemu su vojske pojedinih rivalskih kneževa više puta marširale kroz to područje, prema podacima instituta. Stručnjaci tvrde da velika kolekcija novčića pronađenih na takvom mestu može značiti da su prvobitno bili namenjeni za isplatu plata vojnicima ili da su bili neka vrsta "ratnog plena".

Rane analize plena pokazuju da su novčići kovani na nekoliko mesta širom Kutna Hore i da su verovatno nastali pod vladavinom tri različita Pršemislova vođe (verovatno između 1085. i 1107. godine): kralja Vratislava II i kneževa Bržetislava II i Borživoja II.

"Novac je najverovatnije kovala Praška kovnica novca od srebra koje je u to vreme uvezeno u Bohemiju", rekla je u saopštenju Lenka Mazačova, direktorka Češkog muzeja srebra u Kutnoj Hori.

Novac je napravljen od legure srebra koja je sadržala bakar, olovo i tragove drugih metala. Stručnjaci se nadaju da će utvrditi tačan sastav novčića kako bi pomogli u određivanju porekla srebra.

(Telegraf.rs)