Alarmantno otkriće u LEDENIM PEĆINAMA u srcu Evrope: Naučnici upozoravaju da nam preti KATASTROFA

Dok se evropske države približavaju jesenjoj sezoni, naučnici i istraživači beleže zapanjujuće prizore na terenu.

Nekada masivni glečeri, koje su vekovima oblikovali pejzaže i obezbeđivali ključne resurse za čitave zajednice, danas su jedva prepoznatljivi.

Preporučujemo

Nestale drvene oznake

Među takvima se posebno izdvaja glečer Morterač u Švajcarskoj, odnosno istočnim Alpima - jer poslednjih nekoliko godina nestaje neverovatnom brzinom!

Početkom godine, istraživač Leo Hesli postavio je sedam drvenih oznaka u pećinama ispod glečera, kako bi pratio sezonske promene u ledenom sloju. Do avgusta, ostala je samo jedna, dok su druge nestale zajedno s ledom koji ih je okruživao.

Pećine, koje su pre samo nekoliko meseci bile dovoljno stabilne za proučavanje, sada su toliko oštećene otopljavanjem da više nije bezbedno ući u njih, prenosi Yahoo.com.

“Jednostavno je pretoplo za opstajanje ovog glečera”, izjavio je Hesli.

Glečer Morterač; Foto: Shutterstock

Zabrinjavajući podaci

Zabrinjavajuće slike iz Švajcarske nisu usamljene. U izveštajima širom Evrope, sve češće se pojavljuju podaci o naglom povlačenju ledenih masa. Ipak, tek nedavne naučne analize dale su širu i mnogo ozbiljniju sliku ovog fenomena.

Studija objavljena u časopisu Nature otkriva da su evropski glečeri, uključujući one u Alpima i Pirinejima, izgubili oko 40% ukupne zapremine od 2000. godine.

Posebno dramatični gubici zabeleženi su tokom 2022. i 2023. - najtoplijih godina u dosadašnjoj istoriji merenja globalne temperature. Objavljene brojke jasno ukazuju na to da se Stari kontinent suočava s najbržim tempom topljenja glečera na svetu.

Veliki rizik

Osim gubitka impresivnog prirodnog pejzaža, posledice su mnogo dublje i dalekosežnije. Nestanak glečera destabilizuje planinski teren, povećava rizik od klizišta i odrona, doprinosi porastu globalnog nivoa mora i ugrožava izvore svežom pijaćom vodom, koji su od ključnog značaja za lokalne zajednice i poljoprivredu.

U međuvremenu, slični procesi se beleže i u drugim delovima sveta. Jedan glečer u Argentini, dug skoro 30 kilometara, povlači se znatno brže nego što je predviđeno, dok ključni glečer na Grenlandu pokazuje zabrinjavajuće znakove da se topi brže nego što može da se pomera niz padinu - što značajno usporava njegov prirodni protok.

Stručnjaci procenjuju da bi čak trećina glečera u Austriji mogla u potpunosti nestati do kraja ove decenije!

Potrebna hitna akcija

Andrea Fišer, zamenica direktora Instituta za interdisciplinarna istraživanja planinskih područja pri Akademiji nauka Austrije, upozorava da predstoje decenije ozbiljnih promena.

“Sledećih 20 do 50 godina doneće ekstremne promene za nas koji živimo u planinama, ali i za sve ljude na svetu. Moramo ozbiljno razmisliti o posledicama”, rekla je Fišerova.

Rešenja postoje, ali zahtevaju hitnu i odlučnu akciju - kako na međunarodnom, tako i na lokalnom nivou. Stručnjaci ističu da individualne promene, poput smanjenja upotrebe plastike i ograničenja vožnje automobilom, mogu igrati ulogu u širem naporu za usporavanje klimatskih promena.

“Ne postoji mogućnost da spasimo glečere, a da ne spasimo klimu”, zaključuje Fišerova.

(Telegraf.rs)