MRAČNO I DEPRESIVNO Naučnik objasnio kako bi mogao da izgleda kraj čovečanstva: Jedan scenario je baš jeziv!

Protekle nedelje, hiljade ljudi širom sveta iščekivalo je rapture, trenutak iz hrišćanskog verovanja kada pravednici budu uzneseni na nebo, ostavljajući ostatak čovečanstva da se suoči s božanskom kaznom i početkom kraja sveta.

Ali, uprkos dramatičnim najavama koje su kružile TikTokom i drugim mrežama, sve je prošlo u tišini. Niko nije nestao, nebo se nije otvorilo, a oni koji su najavljivali apokalipsu ostali su bez odgovora - neki i ozbiljno uznemireni.

Preporučujemo

Procena o "uništenju sveta"

Upravo tada, naučnici su odlučili da nas podsete kako bi mogao da izgleda “kraj sveta” i, nažalost, njihova procena je daleko mračnija i depresivnija od biblijskih vizija uništenja čovečanstva.

Zašto? Zato što najveća pretnja po čovečanstvo dolazi od nas samih, prenosi Daily Mail.

Prema rečima dr Tomasa Mojnijana iz Centra za proučavanje egzistencijalnih rizika, Univerziteta u Kembridžu, apokalipsa je drevna, religijska ideja - sudbina predodređena božanskim odlukama. S druge strane, izumiranje je nova ideja, zasnovana na nauci i našem razumevanju prirode.

“Dok apokalipsa podrazumeva neki krajnji sud, izumiranje znači da ljudska vrsta polako nestaje, dok ostatak svemira prolazi nepromenjeno. Razlika je brutalna”, objasnio je.

Foto: Shutterstock

Nuklearni armagedon

Naučnici već decenijama upozoravaju na ono što nazivaju “egzistencijalnim rizicima” - scenarijima u kojima čovečanstvo može biti izbrisano sa lica Zemlje. Među njima, nuklearni rat predstavlja “crvenu opomenu”.

Od vremena Hladnog rata, ideja o nuklearnom uništenju tiho je ostala u knjigama, dok su se zemlje raspadale i ponovo rađale. Ipak, danas se rizik ponovo povećava.

Nedavno je “Sat sudnjeg dana” pomeren bliže ponoći, signalizirajući novi rast tenzija. Zemlje sa nuklearnim arsenalima ukupno drže 12.331 bojeva glava - a već male eskalacije sukoba mogle bi imati globalne posledice.

“Čak i regionalni nuklearni sukob može osloboditi pepeo u atmosferu, blokirati sunčevu svetlost i izazvati kolaps poljoprivrede, efekat sličan onome koji je izbrisao dinosauruse”, kazao je dr Mojnijana.

Razne simulacije su pokazale da bi svet mogao doživeti “nuklearnu zimu” sa padom temperature do 10°C, zatim glad koja bi pogodila milijarde ljudi, i hladnoću koja bi trajala decenijama.

Foto: Shutterstock

Dizajnirane bolesti

Drugi “kandidat” za najstrašniji scenario jesu biološka oružja - i tu svet možda čeka najveće iznenađenje.

Od kada je 1973. godine stvorena prva genetski modifikovana bakterija, mogućnost oblikovanja novih, smrtonosnih bolesti počela je da raste.

Prirodne pandemije, iako strašne, nisu dovele do izumiranja, ali inženjerske bolesti, dizajnirane s namerom da šire štetu, mogle bi nadmašiti naš imuni odgovor, upozoravaju stručnjaci.

Danas su kapaciteti za kreiranje takvih bolesti ograničeni na određene države. Međutim, razvoj tehnologija, posebno veštačke inteligencije (AI), mogao bi značiti da opasne mogućnosti dospeju u ruke pojedinaca ili terorista.

Foto: Shutterstock/Summit Art Creations

Kad AI postavlja ciljeve

Mnogi stručnjaci tvrde da je veštačka inteligencija najveća pretnja čovečanstvu - ne zbog “zlobnog robota” iz naučne fantastike, nego zbog inteligencije koja se “ne usaglašava” sa ljudskim interesima.

Dr Mojnijan procenjuje da postoji između 10 i 90 odsto šansi da ljudska vrsta ne preživi susret sa superinteligentnim AI-jem. Problem nije u neprijateljstvu - već u tome da AI postane samostalan u postavljanju ciljeva.

Ukoliko ti ciljevi ne budu u skladu s ljudskim dobrobitima, mašina nas može smatrati preprekom i ukloniti nas, metodama koje nemamo kapacitet da shvatimo, a kamoli zaustavimo, objasnio je.

Foto: Shutterstock

Ekstremna promena klime

Klimatske promene se često navode kao globalni izazov - ali do potpune katastrofe, kažu stručnjaci, scenario je manje verovatan nego kod nuklearnog rata ili biološkog napada.

Ipak, postoje ekstremne teorije. Pomenimo efekat “staklene bašte” usled kojeg dolazi do zagrevanja površine Zemlje, menjanja atmosfere, a posledice su suva, neplodna planeta, izumiranje biljnih i životinjskih vrsta...

Ipak, takva promena se može očekivati tek za oko 1,5 milijarde godina, kad Sunce počne da se širi, tvrdi se.

"Ne čekajte 'znakove sa neba'"

Zbog navedenih scenarija, čovečanstvo ne bi trebalo da čeka “znakove na nebu”, već bi moralo da reaguje na stvarne pretnje koje se razvijaju u laboratorijama, kod oružanih sistema i u sofisticiranim algoritmima, smatraju naučnici.

Na kraju, dr Mojnijana nas podseća:

“Istrebljenje je tiho, bez pompe - uništenje moralnog poretka, prisustva i smisla. Svemir bi nastavio bez nas, ali bez ikoga da primeti”.

(Telegraf.rs)