Alarmantno otkriće naučnika ispod Antarktika: "Nekontrolisano je, ovo može postati epicentar opasnosti"

Snažan gas sa efektom staklene bašte - metan- nekontrolisano curi iz pukotina na dnu Antarktičkog okeana, a novi izvori se otkrivaju "zapanjujućom brzinom", upozoravaju naučnici. Ovo otkriće izaziva zabrinutost da su prognoze budućeg globalnog zagrevanja možda ozbiljno potcenjene.

Ispod morskog dna širom sveta, hiljadama godina skrivaju se ogromna skladišta metana. Taj nevidljivi, ali izuzetno snažan gas sa efektom staklene bašte povremeno se oslobađa kroz pukotine na dnu mora, stvarajući niz mehurića koji se uzdižu ka površini okeana.

Preporučujemo

O tim podmorskim "ventilima" metana malo se zna - ni koliko ih tačno ima, ni koliko gasa zaista dospeva u atmosferu, niti koliko ga razgrađuju mikroorganizmi koji se njime hrane. Međutim, naučnici žele da ih bolje razumeju, jer metan u prvih 20 godina u atmosferi zadržava oko 80 puta više toplote nego ugljen-dioksid.

Antarktički izvori metana spadaju među najmanje istražene na svetu. Zbog toga je međunarodni tim naučnika započeo istraživanje koristeći brodske akustične sonde, daljinski upravljana podvodna vozila i ronioce u Rosovom moru, na dubinama od 5 do gotovo 240 metara.

Rezultati su ih šokirali. Otkrili su više od 40 aktivnih izvora metana u plićim delovima mora, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu Nature Communications. Mnogi od tih izvora pojavili su se na mestima koja su ranije već bila detaljno istražena, što znači da su novi i da ukazuju na "suštinske promene" u načinu na koji se metan oslobađa u tom području.

Takvi izvori su u svetu relativno česti, ali je na Antarktiku do sada bio poznat samo jedan aktivan, kaže morski biolog Sara Sibruk iz organizacije Earth Sciences New Zealand.

"Nešto što se smatralo retkim sada postaje uobičajeno", izjavila je Sibruk za CNN.

Iako je svako novo otkriće u početku izazivalo uzbuđenje, to se brzo pretvaralo u zabrinutost. Naučnici strahuju da bi ovi izvori mogli u kratkom vremenu da ispuste velike količine metana u atmosferu - što bi ih pretvorilo u novi, nepredviđeni izvor planetarnog zagrevanja, koji još uvek nije uračunat u klimatske modele.

Osim toga, metan može imati lančane posledice na morski život, jer menja sastav vode i količinu dostupnog kiseonika.

Zašto se metan upravo sada počinje oslobađati, još uvek nije sasvim jasno. Stručnjaci, međutim, sumnjaju da je razlog klimatska kriza. Na suprotnom kraju sveta, na Arktiku, već je primećeno pojačano ispuštanje metana zbog topljenja leda, porasta temperatura i promena nivoa mora. To stvara opasan začarani krug: zagrevanje povećava količinu metana, a metan dodatno ubrzava zagrevanje.

Naučnici se već naredne nedelje vraćaju u Antarktik na dvomesečno istraživanje kako bi detaljnije analizirali nove izvore.

"Metan je velika nepoznanica - njegova koncentracija u atmosferi raste, a još uvek ne znamo tačno zašto", kaže Endru Tarber, profesor morske biologije na Univerzitetu Kalifornija u Santa Barbari.

"Antarktik skriva ogromne rezerve metana. Ako se planeta nastavi zagrevati, ovo područje bi se moglo pretvoriti iz prirodne laboratorije u epicentar opasnosti", dodaje.

"Ti izvori su poput opasne životinje. Zadivljujući su za proučavanje, ali s njima se mora postupati vrlo oprezno, jer mogu postati izuzetno destruktivni ako ih potcenimo."

(Telegraf.rs)