DUH PROŠLOSTI Zavirite u aerodrom gde su letovi zauvek otkazani, pust je već 51 godinu

Nekada ponos zemlje, a danas tiha i napuštena lokacija, gotovo kao duh prošlih vremena.

Međunarodni aerodrom Nikozija nalazi se 8,2 kilometra od istoimene kiparske prestonice. Prvobitno je služio kao baza Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva (RAF), da bi kasnije pretvoren u glavni civilni aerodrom na ostrvu.

Preporučujemo

"Tampon zona"

Međutim, prestao je da radi nakon invazije Turske na Kipar, 1974. godine, kada je pretrpeo oštećenja, prenosi Mirror.

Pošto je nastupilo primirje, aerodrom je proglašen zaštićenom zonom Ujedinjenih nacija, a deo njegovog spoljnjeg pojasa čini “tampon zonu” na ostrvu.

Komercijalni letovi su nastavljeni još kratko, a tri aviona Cyprus Airwaysa, koja su ostala na pisti, konačno su 1977. godine uklonjena zahvaljujući angažmanu inženjera iz British Airwaysa.

Od tada, aerodrom nije zaista obnovljan i ostao je gotovo netaknut, kao “zamrznut” u vremenu.

Pristup strogo ograničen

Unutar terminala i danas postoje prašnjave stolice na kojima su putnici čekali poletanje, dok reklamni paneli na zidovima obećavaju sunčane odmore “do krajeva sveta“.

Na pisti stoji i napušteni avion Hawker Siddeley Trident, sa motorima izrešetanim mecima.

Iako su redovni putnički letovi odavno prestali, aerodrom nije potpuno zaboravljen - danas služi kao sedište/komanda UN mirovne misije (UNFICYP), a helikopteri koriste deo njegovog prostora.

Javni pristup aerodromu je strogo ograničen. Bezbednosni razlozi i decenije zapuštenosti znače da samo mali broj ljudi ikada zaviri u oronule hale.

"Potpuno je neverovatno"

S druge strane, zahvaljujući digitalnom projektu, javnost može virtuelno da obiđe aerodrom. NIC Platform omogućava korisnicima da istraže kancelarije, Duty-free prodavnice i pristupne mostove, a sve je sačuvano u zapanjujućim detaljima.

Jedan stanovnik, koji živi nekoliko kilometara od aerodroma, dobio je specijalno odobrenje da uđe unutra. Opisujući iskustvo, rekao je:

“Budući da sam lokalac i imao četiri godine kada se invazija dogodila, mogu da kažem, preplavili su me nepojmljivi osećaji. Zastrašujuće je. Emocionalno. Frustrirajuće. Tužno. Verujte mi, mozak može da vam ‘dopusti’ da čujete buku aerodroma, putnike, najave… Potpuno je neverovatno. Ovo je zamrzavanje vremena koje nije trebalo da se dogodi“.

(Telegraf.rs)