Šta je istina o ZONI TIŠINE u Meksiku? Misteriozno mesto gde se "gube signali, a kompasi kvare"

Postoji mesto u srcu meksičke pustinje o kojem mnogi pričaju, prekriveno velom misterije i okruženo brojnim legendama i mitovima.

Ako je verovati pričama, u tom području su zabeleženi neobični fenomeni zbog čega ga često nazivaju i “pustinjskim bermudskim trouglom”.

Preporučujemo

"Čudni i jedinstveni talasi"

Ako već niste pogodili, reč je o Zoni tišine (La Zona del Silencio), maloj oblasti u zaštićenom rezervatu biosfere Mapimi, u državi Durango.

Prema urbanim mitovima, u zoni postoje magnetni talasi toliko čudni i jedinstveni da “radijski i komunikacioni signali ne mogu da se prenose, dok kompasi prestaju da rade”.

Ali, misteriozna Zona tišine nije poznata samo po tome, već i po “vanzemaljcima i neidentifikovanim objektima”.

”Ljudi se često gube u Zoni tišine. Kada se to dogodi, ponekad se pojavljuju visoka plava bića”, kazao je svojevremeno Geraldo Rivera, istraživač NLO fenomena.

Sve ovo zvuči neverovatno, ali da li je potpuna istina?

Incident sa raketom "Athena"

Ovo područje jeste privlačilo “posetioce iz svemira” proteklih decenija. Ipak, to nisu bili “mali zeleni” -već meteoriti.

Pogodili su ovu oblast 1938, 1954 i 1969. godine, ali to nisu najvažniji događaji u priči. Ono što se desilo jula 1970. godine “oblikovalo” je Zonu tišine kakvu danas poznajemo.

Sve je počelo test-lansiranjem rakete “Athena” od strane američkog vazduhoplovstva, koja je trebalo da aterira u Nju Meksiku, ali je neplanirano završila u današnjoj Zoni tišine, prenosi IFL Science.

Incident je izazvao medijsku pometnju i učinio da ova oblast zauzme posebno mesto u javnoj mašti.

Naučnik Verner fon Braun, koji je pomogao u razvoju svemirskog programa SAD, došao je da istraži mesto pada, zajedno sa lokalnim radnicima koje je angažovalo ratno vazduhoplovstvo.

Uviđaj je trajao 28 dana, sa izgrađenim privremenim smeštajem, laboratorijama, kuhinjama i medicinskim punktovima direktno u pustinji. Za transport tereta je napravljena pista koja je povezivala lokaciju sa Hjustonom, dok su ostaci rakete prevezeni vozom.

Čitava operacija i dugogodišnje priče o vanzemaljcima stvorili su savršenu osnovu za urbanu legendu.

Foto: Shutterstock

Šta kažu naučnici?

Inače, naziv Zona tišine je postojao od 1966, zahvaljujući istraživaču iz jedne naftne kompanije i njegovom nesigurnom radiju, koji je navodno detektovao “čudne smetnje” u tom području.

Lokalni vodiči veruju da visoka koncentracija minerala u tlu, poput magnetita, kao i ostaci meteorita, ometaju radio-signale. Naučna zajednica nudi jednostavna objašnjenja, poput geoloških elemenata i planinska prepreka.

“Ljudi s kojima sam razgovarala nisu imali problema sa radio-uređajima ili kompasima, niti sam lično doživela nešto slično dok sam radila u rezervatu”, kazala je svojevremeno dr Andrea Kaus, koja je istraživala Mapimi.

“Postoje i tvrdnje o mutacijama, a zapravo je reč o prirodnim pojavama. Recimo, neobični geometrijski obrasci, prisutni na oklopima kornjača, potpuno su normalni i deo njihove prirodne varijacije. Listovi biljke Nopal coyotillo prirodno poprime ljubičastu boju tokom sušnog perioda, i tako dalje“, objasnila je.

Dakle, iako priče o “vanzemaljcima” i “magnetnim anomalijama” privlače turiste i entuzijaste, nauka podseća - Zona tišine je zanimljiva zbog svoje prirode i istorije, a ne “neobjašnjivih sila”.

(Telegraf.rs)