"Tačan datum kraja sveta" predviđen je jezivom jednačinom - i trebalo bi da bude uskoro!

U novembru 1960. ugledni časopis Science objavio je rad trojice istraživača sa Univerziteta Ilinois - Hajnca fon Ferstera, Patriše M. Mur i Lorensa V. Amiota - koji su upozorili na mogući globalni kolaps.

Bezbrojna su predviđanja kraja sveta - jedno od najranijih zabeleženo je pre gotovo 4.800 godina, kada se pisac iz drevne Asirije žalio na pad moralnih vrednosti mlađe generacije, što je, po njegovom mišljenju, nagoveštavalo slom civilizacije. Od tada do danas apokaliptična upozorenja redovno se ponavljaju, najčešće bez ikakve naučne podloge, prenosi Mirror.

Preporučujemo

Većina takvih proročanstava dolazila je od verskih vođa i "proroka" - od jevrejskog vođe Simona bar Giore, koji je verovao da će svet nestati oko 70. godine, do savremenih propovednika koji su kraj sveta najavljivali još prošle jeseni. Ali jedno upozorenje, izneto pre više od šest decenija, i danas izaziva nelagodu jer ima određenu naučnu težinu.

Naime, u novembru 1960. ugledni časopis Science objavio je rad trojice istraživača sa Univerziteta Ilinois - Hajnca fon Ferstera, Patriše M. Mur i Lorensa V. Amiota - koji su upozorili na mogući globalni kolaps u petak, 13. novembra 2026. godine. Njihova vizija kraja sveta nije uključivala nuklearni rat, udar asteroida ili supervulkane, već problem koji je daleko teže izbeći: prenaseljenost.

Naučnici su analizirali demografske trendove zapadnog sveta i zaključili da medicinski napredak dramatično ubrzava rast svetske populacije. Prema njihovim proračunima, broj ljudi na planeti trebalo je da "teži beskonačnosti" upravo oko 2026. godine, što bi rezultiralo globalnim nedostatkom hrane i resursa.

Godine 1960. na Zemlji su živele oko tri milijarde ljudi. Danas, na početku 2026, taj broj premašuje osam milijardi - a znaci ozbiljnog usporavanja rasta još nisu vidljivi. Procene demografa sugerišu da bi globalna populacija mogla početi da opada tek oko 2080. godine.

Ova ideja nije nova. Britanski ekonomista Tomas Maltus još je 1798. upozoravao da će čovečanstvo neminovno ostati bez hrane jer stanovništvo raste eksponencijalno, dok proizvodnja hrane raste znatno sporije. Iako se zasad pokazalo da tehnološki i poljoprivredni napredak uspeva da prati rast populacije, strah od "maltuzijanske krize" i dalje tinja.

Zanimljivo je da se neki od najbogatijih ljudi na svetu ponašaju kao da takav scenario nije nemoguć. Mark Zakerberg navodno je potrošio gotovo 190 miliona dolara na ogromno imanje na Havajima, gde gradi luksuzni kompleks sa podzemnim bunkerom, sopstvenim napajanjem energijom i zalihama hrane. Džef Bezos kupio je nekretnine na izuzetno sigurnoj lokaciji na Floridi, dok je Leri Elison praktično preuzeo celo havajsko ostrvo Lanai.

Iako zvuči kao zaplet naučnofantastičnog filma, ova ulaganja otvaraju pitanje: da li se neki pripremaju za scenario u kome će hrana, prostor i bezbednost postati najvrednije valute? Da li će 2026. zaista biti prelomna godina ili tek još jedan datum u dugoj istoriji neostvarenih apokaliptičnih prognoza - ostaje da se vidi.

(Telegraf.rs)