Kinezi bacali tone peska u okean tokom 12 godina, tek na kraju su satelitski snimci otkrili šta zaista rade

Tokom 12 godina Kina je radikalno preoblikovala pomorsku mapu jugoistočne Azije. Odlaganjem miliona tona peska, Peking je iz ničega stvorio veštačka ostrva, izazivajući divljenje zbog razmera ovog poduhvata, ali i ozbiljnu zabrinutost zbog njegovih geopolitičkih i ekoloških posledica.

Sve je počelo krajem 2013. godine, kada je Kina započela masovno nasipanje sedam koralnih grebena u arhipelazima Nansa i Sisa. Između decembra 2013. i juna 2015. godine zemlja je završila prvu fazu ove ambiciozne kampanje proširenja. Na taj način stvoreno je više od 12 kvadratnih kilometara veštačkog kopna- površine čak 17 puta veće od one koju su sve ostale zemlje regiona zajedno potraživale tokom 40 godina.

Preporučujemo

Od 2015. godine nadalje, veštačka ostrva su ojačana strateškom infrastrukturom: pistama, hangarima, vojnim lukama i radarskim postrojenjima. Satelitski snimci beleže korak po korak ovu transformaciju, pa svako može da vidi stanje pre i posle ovog vojnog preobražaja.

Kako je Kina izgradila čitava veštačka ostrva

Metod koji se koristi nije naročito sofisticiran, ali se primenjuje u ogromnim razmerama. Kineske ekipe najpre iskopavaju koralno morsko dno, a zatim pumpama izvlače sediment iz plitkih voda. Taj materijal se postepeno taloži, učvršćuje potpornih zidovima i barijerama. Zatim gigantski kompresori i bageri stabilizuju čitavu strukturu. Na kraju započinju radovi poput asfaltiranja, izgradnje puteva i pista za transportne i borbene avione.

Narativ Pekinga

Peking tvrdi da ostrva služe miroljubivim svrhama: operacijama pomorskog spasavanja, ribarstvu, naučnim istraživanjima, bezbednoj plovidbi uz pomoć radara i prikupljanju meteoroloških podataka. I, naravno, nacionalnoj odbrani ako to bude potrebno.

Susedne zemlje - Vijetnam, Filipini, Tajvan i Japan - odbacuju ovaj narativ, smatrajući da je reč o jednostranom pokušaju nametanja suvereniteta nad spornim vodama. Japansko Ministarstvo odbrane je još direktnije: ova infrastruktura omogućava Kini da uspostavi stalno i agresivno prisustvo širom Južnokineskog mora. Sa tim se slažu i nedavni izveštaji zapadnih instituta. U međuvremenu je i Vijetnam, počev od 2013. godine, sledio primer Kine, nasipajući pesak u more.

Ekološka katastrofa

Pored geopolitičkih tenzija, ekološka cena je ogromna. Uništeno je između 12 i 18 kvadratnih kilometara koralnih grebena, dok oblaci sedimenta utiču na šire morske ekosisteme. Na kraju, uprkos zvaničnim demantijima Kineske okeanografske administracije, čak i kineske naučne studije ukazuju na ozbiljne i dugoročne posledice po morski svet i ekosistem pogođenog područja.

(Telegraf.rs)