Gen Z - prva generacija gluplja od roditelja! Naučnici tvrde: Vekovni niz razvoja prekinut, ovo je jedina NADA

Generacija Z (rođeni otprilike 1997–2012) postala je prva u modernoj istoriji koja pokazuje slabije kognitivne sposobnosti od prethodne generacije -  milenijalaca. Ovo nije spekulacija, već tvrdnja koju je pred američkim Senatom izneo neuropsiholog dr Džared Kuni Horvat, bivši profesor i direktor LME Globala.

U svedočenju pred Odborom za trgovinu, nauku i transport (saslušanje "Plugged Out: Examining the Impact of Technology on America's Youth"), Horvat je otvoreno rekao:

Preporučujemo

- Naša deca su manje kognitivno sposobna nego što smo mi bili u njihovim godinama. Generacija Z je prva generacija u modernoj istoriji koja podbacuje u gotovo svim kognitivnim merama - od osnovne pažnje, preko pamćenja, čitanja, matematike, rešavanja problema, pa čak i opšteg IQ-a - uprkos tome što provode više godina u školi nego mi.

Ovo predstavlja potpuni preokret poznatog Flinovog efekta - fenomena koji je decenijama pokazivao da svaka nova generacija postiže bolje rezultate na IQ testovima i kognitivnim zadacima zahvaljujući boljoj ishrani, obrazovanju i životnim uslovima. Od sredine 2000-ih, taj trend se u mnogim razvijenim zemljama zaustavio, a zatim i obrnuo - i to najviše kod adolescenata i mladih.

Horvat ne krivi decu, nastavnike ili roditelje - već strukturalnu promenu: brzu i slabo regulisanu invaziju obrazovne tehnologije (EdTech) u učionice. Tableti, laptopovi i pametni uređaji sada zauzimaju veliki deo školskog vremena - preko polovine dece koristi računar 1-4 sata dnevno u školi, a četvrtina više od 4 sata u toku sedmočasovnog dana. Međutim, manje od polovine tog vremena provede se u stvarnom učenju - deca su često van zadatka čak 38 minuta od sat vremena.

Međunarodna istraživanja (PISA, TIMSS, PIRLS) pokazuju istu sliku: što više dece koristi kompjutere u učionici, to su lošiji rezultati u čitanju, matematici i nauci. Meta-analize hiljada studija potvrđuju da većina obrazovnih tehnoloških programa ima efekat ispod proseka klasičnog učenja - neki čak negativan (npr. programi gde svako dete ima svoj laptop pokazuju pad od -0.30 standardnih devijacija).

Horvat objašnjava da digitalne platforme nisu dizajnirane za duboko učenje, već za hvatanje pažnje: podstiču brzo prebacivanje zadataka, multitasking i površno čitanje. To trenira mozak na suprotno od onoga što je potrebno za razvoj pažnje, dubokog razumevanja i zadržavanja znanja. Čovekov mozak evoluirao je za fokus na jedan zadatak i socijalnu interakciju - ne za stalno skrolovanje i notifikacije.

Ako se trend nastavi, upozorava Horvat, suočićemo se sa dugoročnim padom produktivnosti, inovacija, kritičkog mišljenja i ekonomskog konkurentnog položaja. On predlaže hitne mere: nezavisne testove efikasnosti pre uvođenja tehnoloških programa u škole, zaštitu podataka dece, ograničenja ekrana u ranom obrazovanju i veći fokus na analogne veštine (čitanje sa papira, rukopis, direktna interakcija).

Ova tvrdnja izazvala je lavinu reakcija na društvenim mrežama i u medijima širom sveta. Dok jedni optužuju senzacionalizam, drugi kažu da je konačno neko glasno rekao ono što roditelji i nastavnici već primećuju: deca su manje sposobna da se koncentrišu, pamte i razmišljaju duboko.

Da li je vreme da se vratimo više "staromodnom" učenju - ili je tehnologija ipak budućnost, samo treba bolje da je koristimo? Pitanje je otvoreno, ali podaci iz Senata SAD sugerišu da trenutni put možda vodi u pogrešnom smeru.

(Telegraf.rs)