Misterija "izgubljenih snimaka" misije Apolo 11: Šta se dogodilo posle sletanja na Mesec?!

Pre više od pola veka, svet je sa oduševljenjem pratio istorijsko sletanje Apola 11 na Mesec. Milioni ljudi širom planete gledali su prenos uživo, diveći se prvom koraku čoveka na drugom nebeskom telu.

Godinama kasnije, neobična priča o snimcima istorijske misije izazvala je talas spekulacija i teorija zavere. Zainteresovani ljudi su tražili odgovor na pitanje - šta se dogodilo s originalnim zapisima NASA iz 1969. godine.

Preporučujemo

"Smatrane su manje važnim"

Tim Dod, poznatiji kao Everyday Astronaut na platformi YouTube, nedavno je izneo detalje koji objašnjavaju sudbinu ovih snimaka.

On je objasnio da su “izgubljeni” snimci zapravo bili rezervne magnetne trake koje su sadržale originalni signal sa Meseca.

“Rezervne trake su smatrane manje važnim, jer su svi ključni podaci, video i radio signali, već uspešno preneti u Hjuston i emitovani uživo na televiziji”, rekao je u podkastu Denija Džonsa.

Do greške je došlo kada je NASA u 1970-im i 1980-im godinama - zbog nestašice, ponovo iskoristila stare magnetne trake. Na taj način su rezervne kopije misije Apola 11 slučajno presnimljene, objasnio je jutjuber.

Foto: Tanjug/AP

Postoji hiljade sati materijala

Dod je dodao da niko u to vreme nije mogao da predvidi razvoj tehnologije koja bi omogućila poboljšanje i uvećanje rezolucije sirovih snimaka - ono što danas nazivamo upres.

Ipak, NASA i dalje poseduje hiljade sati snimaka koji potvrđuju da je prvo sletanje na Mesec stvarno, prenosi Daily Mail.

Među njima su snimci telemetrije, audio-zapisi i video-materijali sa zemaljskih stanica, ali i šokantno jasni 70-milimetarski filmski materijali sa kamera koje su astronauti koristili na Mesecu.

Glavni monitor sniman kamerom

Dod je detaljno objasnio kako je signal sa Apola 11 stigao na Zemlju. Prenos uživo prvo je primljen na nekoliko stanica, uključujući onu u pustinji Mohave u Kaliforniji, a potom je podeljen u dva smera.

Jedan je išao ka kontrolnoj bazi u Hjustonu radi praćenja u realnom vremenu, a gde su beleženi svi podaci o stanju letelice, audio i video-snimci, dok je drugi sadržao sirove podatke snimljene direktno na velike magnetne trake.

Video koji je Hjuston emitovao za televizijske prenose morao je biti konvertovan iz takozvanog slow-scan formata u standardni NTSC format korišćenjem metode “kineskopa“ - zapravo, glavni monitor je sniman kamerom kako bi se mogao koristiti u TV prenosu.

Foto: Tanjug/AP/NASA

Skeptici imaju "težak" argument

Ta verzija, iako slabijeg kvaliteta, bila je “dovoljno dobra” za publiku 1969. godine, objasnio je Dod.

“Imali su prenos uživo. Nije da je signal nestao i da su izgubili vezu. Oni su samo mislili: ‘Bilo bi sjajno da i dalje imamo te trake, da sačuvamo kopije u slučaju da tokom prenosa nešto krene naopako’. Ali, sve je prošlo bez problema“, dodao je.

Jutjuber je naglasio da tvrdnje da je NASA “namerno izbrisala snimke s Meseca” predstavljaju pogrešno tumačenje događaja. Međutim, priznaje da skeptici imaju jedan “težak” argument - zašto su misije prestale 1972. godine.

“Razumem frustraciju, uradili smo to pre 54 godine, a sada smo izgubili sposobnost. Ali, potrošili smo ekvivalent 300 milijardi dolara današnje vrednosti da dođemo tamo. Imali smo tri rakete, opremu i posadu spremnu za još misija, ali smo jednostavno rekli: ‘Nije vredno toga’”, zaključio je.

(Telegraf.rs)