Opasni predator se vratio u Sredozemno more: Najnovije otkriće bi moglo da zabrine turiste

Istraživači španskog Instituta za okeanografiju (IEO-CSIC), u saradnji sa Univerzitetom u Kadizu, dokumentovali su novo pojavljivanje velike bele ajkule u Sredozemnom moru.

Poslednja opažanja i analiza zabeleženih podataka od 1862. do 2023. godine potvrđuju stalnu, iako retku prisutnost ove vrste uz obalu Španije, prenosi Ekovjesnik.

Preporučujemo

Kontroliše populacije plena

Opažanja se vremenski poklapaju sa migracijama atlantska tune plavoperke (Thunnus thynnus), što navodi na zaključak da dostupnost plena može uticati na kretanje velikih belih ajkula, navode stručnjaci.

Velika bela ajkula je jedno od najopasnijih morskih stvorenja. Može da dostigne dužinu do 6,4 metra, a ponekad i do 6,6 metara. Kao predator u obalnim i otvorenim morskim staništima, ima ključnu ulogu u održavanju ravnoteže u lancu ishrane, jer kontroliše populacije plena.

Reč je o dugovečnoj vrsti koja može živeti i do 73 godine. Polnu zrelost dostiže tek pri dužini od oko 4,5 metra, što obuhvata većinu odraslih ženki i polno zrelih mužjaka. Zbog kasnog sazrevanja, generacijski ciklus traje oko 53 godine.

Uprkos nekada širokoj rasprostranjenosti, broj jedinki ove vrste znatno je opao, pa je Međunarodna unija za očuvanje prirode (IUCN) svrstala u kategoriju “ugroženih” vrsta, sa procenjenim padom populacije od 30 do 49 odsto tokom poslednje tri generacije, odnosno oko 159 godina.

Foto: mediadrumimages/Ron Daniel / Media Drum World / Profimedia

Ribari ulovili mladunče

U Sredozemnom moru prisustvo velike bele ajkule uglavnom se potvrđivalo na osnovu sporadičnih opažanja, slučajnog ulova i istorijskih zapisa.

Nova studija, objavljena 2026. u naučnom časopisu “Acta Ichthyologica et Piscatoria”, doprinosi boljem razumevanju rasprostranjenosti vrste, jer donosi novi potvrđeni nalaz unutar španskog ekskluzivnog ekonomskog pojasa.

Naime, 20. aprila 2023, lokalni ribari slučajno su u vodama, uz istočnu obalu Španije, ulovili mladunče velike bele ajkule dužine oko 210 centimetara i težine između 80 i 90 kilograma. Identitet vrste potvrđen je genetskom analizom, što ovaj nalaz čini jednim od retkih proverenih zapisa o velikoj beloj ajkuli u tamošnjim vodama u poslednjim decenijama.

Ovaj retki susret podstakao je istraživače na detaljan pregled podataka od 1862. do 2023. godine, što je rezultiralo opsežnom analizom koja pokazuje da populacija velike bele ajkule u Sredozemlju, iako retko uočljiva, i dalje postoji.

Foto: Shutterstock

Potreba za oprezom

“Povod za istraživanje bila je dokumentacija slučajnog ulova za koji smo saznali zahvaljujući dugogodišnjoj bliskoj saradnji sa ribarskim sektorom. Utvrđivanje prisustva mladih jedinki posebno je važno, a pojava mladunaca otvara pitanje da li se u tom području aktivno razmnožavaju“, ističe dr Hoze Karlos Baez iz IEO-CSIC.

Kada je reč o stanju populacije, istraživači naglašavaju potrebu za oprezom.

“Sa postojećim podacima ne možemo tvrditi da se sredozemna populacija velike bele ajkule oporavlja. Ovaj novi nalaz pre odražava poboljšane sisteme praćenja i razmene informacija nego stvarni porast brojnosti”, napominje Baez.

Analiza podataka potvrđuje stalnu, ali sporadičnu prisutnost velikih belih ajkula u španskim vodama, a istraživanje pokazuje da se susreti sa ovom vrstom i dalje smatraju izuzetnim događajima.

Foto: Shutterstock

Izuzetno retki incidenti

Pozivajući se na poznatu misao H. F. Lavkrafta da je “najstarija i najsnažnija emocija čovečanstva strah, a najstarija i najsnažnija vrsta straha - strah od nepoznatog”, istraživači naglašavaju da je naučno razumevanje najbolji način za razbijanje mitova.

Takođe, podsećaju da su tokom više od 160 godina retko zabeleženi incidenti ajkula sa ljudima (u španskim vodama), što potvrđuje da ova vrsta ne predstavlja značajan rizik za obalno stanovništvo.

S obzirom na pad brojnosti velikih belih ajkula, naučnici ističu značaj daljeg razvoja programa praćenja i očuvanja kako bi se poboljšalo poznavanje ove vrste. Kombinovanjem direktnih opažanja i naprednih metoda praćenja moguće je razviti strategije očuvanja zasnovane na naučnim dokazima.

(Telegraf.rs)