Objavljena nova karta Evrope: Srbija potpuno u crvenom, a preko piše 45,4

Na društvenim mrežama, poslednjih dana, deli se karta Evrope koja prikazuje srednju starost stanovništva po državama, a podaci su izazvali brojna iznenađenja.

Prema prikazanim brojkama, demografska slika kontinenta prolazi kroz očigledne promene.

Preporučujemo

Šta kažu brojke?

U većini evropskih zemalja prosečna starost građana premašila je 40 godina, što je pokrenulo raspravu među korisnicima o tome kako će takav trend uticati na tržište rada, penzione sisteme i dugoročnu održivost društava.

Među retkim državama koje odskaču po mlađoj populaciji izdvajaju se Turska, sa srednjom starošću od 34,4 godine, i Island, gde prosek iznosi 37,2 godine. Gotovo sve ostale zemlje beleže znatno starije stanovništvo.

Najizraženiji primer vidimo kod Italije, gde srednja starost dostiže 49,1 godinu, što je ujedno i najviša vrednost na objavljenoj karti.

Kada je reč o Srbiji, prema navedenim podacima (LINK), prosečna starost iznosi 45,4 godine. Slična situacija je i u drugim državama regiona. Hrvatska ima prosek od 45,5 godina, Slovenija isto, Bosna i Hercegovina je nešto mlađa sa 44,4, Crna Gora beleži 40,4, a Severna Makedonija 42,1 godinu.

Foto: Pixabay/Peggy_Marco

Najizraženije "crvene zone"

Pogled na mapu pokazuje da su najizraženije “crvene zone“ - koje označavaju stariju populaciju, koncentrisane na Mediteranu, od Portugala i Španije, preko Italije, pa sve do Grčke i Hrvatske.

Objava je pokrenula lavinu komentara korisnika iz svih delova Evrope. Dok su jedni podatke dočekali uz šalu, drugi su ih shvatili prilično ozbiljno, naročito na platformama poput Reddita, gde su se razvile diskusije o demografskim trendovima i njihovim posledicama.

Na kraju, važno je napomenuti da - iako je izvor podataka naveden, autor nije precizirao metodologiju prikupljanja i obrade informacija, niti veličinu i strukturu uzorka na osnovu kojeg su izračunate prosečne starosti.

Upravo zbog toga, brojke treba posmatrati kao ilustrativni prikaz demografskih trendova, dok bi za detaljnije analize i konačne zaključke bilo neophodno osloniti se na zvanične statističke izveštaje i precizno objašnjenu metodologiju.

(Telegraf.rs)