Kitovi ubice su vladari okeana, ali sada POSTAJU PLEN: Nešto ih lovi, a tragovi ugriza otkrivaju JEZIVU ISTINU

Kitovi ubice su vrhunski predatori, koji nemaju prirodnog neprijatelja ni u jednom okeanu sveta. Čak i ozloglašene velike bele ajkule i misteriozne kolosalne lignje znaju da se sklone kada se u blizini pojavi crno-belo stvorenje koje para talase.

Ipak, postoji jedno mesto gde ni vladari okeana nisu bezbedni.

Preporučujemo

Uznemirujuće otkriće

Tokom poslednje četiri godine, na plažama i priobalnim ostrvima Dalekog istoka Rusije, u više navrata, isplivavale su peraje kitova ubica. Na prvi pogled - prizor koji izaziva tugu i zabrinutost.

Ipak, detaljnija analiza otkrila je nešto mnogo uznemirujuće - jasne, karakteristične tragove ugriza. Tragove koji mogu pripadati samo jednom stvorenju!

Nije reč o drevnom megalodonu, niti o mitskom Krakenu ili Lavkraftovom čudovištu Ktulu. Istina je daleko jednostavnija i brutalnija.

Jedina životinja sposobna da napadne i pojede kita ubicu jeste - drugi kit ubica.

Foto: Shutterstock

Posebna podgrupa

Zašto se kitovi ubice u ruskim vodama okreću kanibalizmu? Prema istraživačima koji ih proučavaju, odgovor leži u složenoj hijerarhiji i unutrašnjim podelama unutar same vrste.

Većina kitova ubica u tom regionu uglavnom se hrani ribom. Međutim, postoji posebna podgrupa poznata kao Bigovi kitovi ubice, koji se ne zadovoljavaju ribljim plenom. Oni love morske sisare - delfine, foke, pa čak i manje kitove.

Iako genetski pripadaju istoj vrsti, Bigovi kitovi su počeli da svoje “rođake“, koji se hrane ribom, posmatraju manje kao porodicu, a više kao potencijalni plen. Pretpostavlja se da ih love na isti način kao i svoje uobičajene mete - koordinisano, organizovano i sa zastrašujućom efikasnošću.

Foto: Profimedia

Veoma izražene podele

O ovom fenomenu je govorila profesorka biologije Olga Filatova sa Univerziteta Southern Denmark.

“Kitovi ubice se toliko razlikuju jedni od drugih da mnogi istraživači smatraju da bi trebalo da budu podeljeni u više podvrsta”, objašnjava Filatova.

Prema njenim rečima, različite grupe žive izolovano, ne druže se međusobno i ne ukrštaju se. To važi i za populacije u ruskim vodama.

“Lovci najverovatnije ne doživljavaju jedinke kojima se hrane kao pripadnike sopstvene vrste“, ističe ona.

Razlike između pojedinih jata su toliko izražene da mnogi stručnjaci već sada smatraju da je reč o više zasebnih vrsta, iako takva podela još nije zvanično priznata u taksonomiji.

Foto: Shutterstock

Kanibalizam među kitovima

Zašto je došlo do ovakvog razvoja događaja? Prema mišljenju Filatove, odgovor leži u evolutivnom pritisku opstanka, prenosi Daily Star.

“Najverovatnije ih je pritisak primorao da razviju svoju jedinstvenu, čvrsto povezanu porodičnu strukturu, u kojoj štite jedni druge i time povećavaju šanse za preživljavanje“, kaže ona.

Drugim rečima, kanibalizam među kitovima ubicama možda nije znak haosa u prirodi, već rezultat sofisticirane evolutivne strategije. U svetu gde i vrhunski predator može postati meta - opstaju samo oni koji su najorganizovaniji, najpovezaniji i najprilagodljiviji.

Foto: Shutterstock

"Tihi rat" u Pacifiku

Priča o ruskim orkama razbija predstavu o “nepobedivim gospodarima okeana”. Ona otkriva složen, ponekad brutalan svet u kojem čak i vrhunski predator može postati plen, ali ne zbog spoljnog neprijatelja, već zbog sopstvene vrste.

U ledenim vodama Pacifika, daleko od pogleda većine sveta, odvija se “tihi rat” unutar jedne od najinteligentnijih i najsocijalnijih životinja na planeti.

I dok peraja povremeno izranjaju na obalama Rusije kao nemi svedoci tog sukoba, naučnici pokušavaju da razumeju da li prisustvujemo početku evolutivnog razdvajanja - ili samo još jednom surovom poglavlju u knjizi prirode.

(Telegraf.rs)