Naučnici otkrili gde nastaje NOVI OKEAN: Ovaj kontinent se polako RAZDVAJA! Karta sveta više neće biti ista

Holivud nas je mnogo puta suočio sa scenarijima smaka sveta - filmovi poput “2012” prikazivali su spektakularne, ali izmišljene apokalipse na velikom platnu.

U tim pričama, planeta se raspada u trenu, kontinenti tonu, a megacunamiji brišu civilizacije. Ipak, stvarnost je, kao i obično, znatno drugačija, tiša i daleko složenija.

Preporučujemo

Tri velike pukotine

Dok čitate ovu rečenicu, jedan deo sveta zaista se menja - ali gotovo neprimetno. Afrika se, naime, polako razdvaja, a duboko u njenoj unutrašnjosti započinje proces koji bi jednog dana mogao dovesti do stvaranja novog okeana.

U zabačenom regionu Afar na severu Etiopije nalazi se jedno od najneobičnijih geoloških područja na planeti. Upravo ovde se susreću tri velike pukotine u Zemljinoj kori - sistem poznat kao trostruki rased, gde se kontinent doslovno razdvaja.

Ovaj region leži na spoju tri tektonske strukture - Velikog etiopskog raseda, raseda Adenskog zaliva i raseda Crvenog mora, prenosi CNN.

Reč je o procesu poznatom kao kontinentalno riftovanje, tokom kojeg se tektonske ploče polako udaljavaju jedna od druge. Kako se razmiču, materijal iz dubine Zemlje se podiže ka površini, a dugoročno može doći do formiranja novog okeanskog dna.

Foto: Shutterstock

"Ljudi često pogrešno razumeju"

Iako zvuči dramatično, naučnici naglašavaju - nema razloga za paniku.

“Ljudi često pogrešno razumeju ovakve procese. Vide naslov i pomisle ‘Ne, kontinent se raspada’. Ali, to se dešava izuzetno sporo”, objašnjava Ema Vots, član istraživačkog tima koji godinama proučava ovaj region.

Zaista, brzina razdvajanja je gotovo zanemarljiva - rasedi Crvenog mora i Adenskog zaliva šire se brzinom od oko 15 milimetara godišnje - što je otprilike upola sporije od rasta noktiju! Veliki etiopski rased pomera se još sporije, svega oko pet milimetara godišnje.

Drugim rečima, ako se novi okean i formira, to će se desiti tek za nekoliko miliona godina i nije čak ni sigurno da će se uopšte dogoditi.

Jezero lave; Foto: Gerard PLANCHENAULT / Onlyworld.net, ONLY FRANCE / Alamy / Profimedia

Surov i negostoljubiv pejzaž

Region Afar važi za jedno od najnepristupačnijih mesta na Zemlji. Letnje temperature prelaze 50 stepeni, a pejzaž je surov i negostoljubiv. Tu se nalazi čuveni vulkan Erta Ale, poznat po dugovečnom jezeru lave i nadimku “kapija pakla“.

Upravo zbog ekstremnih uslova i aktivnih geoloških procesa, ovo područje predstavlja jedinstvenu “laboratoriju na otvorenom“.

Za razliku od većine sličnih procesa, koji se odvijaju duboko ispod okeana, naučnici ovde mogu direktno posmatrati kako nastaje novo okeansko dno.

“To nam daje uvid u procese koje inače ne možemo da vidimo”, objašnjava Ema Vots.

Otkriće iznenadilo istraživače

Pored geoloških fenomena, Afar je i jedno od najvažnijih mesta za proučavanje ljudske evolucije. Kako se tlo razdvaja, otkrivaju se slojevi stari milionima godina.

Nedavno su naučnici pronašli fosil star 2,6 miliona godina koji pripada rodu Paranthropus, izumrlom rođaku čoveka poznatom po snažnoj vilici.

Otkriće je iznenadilo istraživače, jer su se ostaci ove vrste ranije pronalazili mnogo južnije, u oblastima poput Kenije. To sugeriše da je rod Paranthropus bio rasprostranjeniji i prilagodljiviji nego što se ranije mislilo.

“Pretpostavljalo se da se ova vrsta nikada nije širila tako daleko na sever“, izjavio je Fred Spur iz Prirodnjački muzej u Londonu.

Foto: Pixabay/najmab80

Izuzetno spor i prirodan proces

Samo nekoliko meseci ranije, istraživači su u istoj oblasti pronašli i fosilizovane zube drugih ranih hominina, stare između 2,6 i 2,8 miliona godina, što dodatno osvetljava složenu priču o razvoju ljudske vrste.

Uz to, region je i dalje geološki aktivan. Nedavna erupcija vulkana Hajli Gubi pokazala je koliko ovaj deo sveta može biti nepredvidiv - oblak pepela bio je toliko snažan da je prekrio pašnjake i poremetio avio-saobraćaj čak do Indije.

Iako ideja o “raspadu Afrike“ može zvučati kao scenario iz filma, naučnici naglašavaju da je reč o izuzetno sporom i prirodnom procesu koji traje milionima godina.

Za njih, Afar nije znak apokalipse - već retka prilika da iz prve ruke posmatraju kako se planeta menja.

“Kao i u svakoj nauci, napravite jedan korak napred, ali pred vama je još ogroman put“, zaključuje Ema Vots.

(Telegraf.rs)