(MAPA) Otkriveno 45 planeta nalik Zemlji sa SAVRŠENIM uslovima za VANZEMALJCE: Neke su bliže nego što mislite!

Jedno od najvećih neodgovorenih pitanja u nauci i dalje ostaje isto - da li vanzemaljci postoje, a ukoliko postoje, gde se nalaze?

Novo istraživanje donosi najkonkretniji trag do sada i ukazuje na mogućnosti da odgovor više nije tako daleko, kao što se nekada činilo.

Preporučujemo

Dešavanja u "nastanjivoj zoni"

Naučnici sa Instituta “Karl Sagan”, pri Univerzitetu Kornel, napravili su ogroman iskorak identifikujući čak 45 planeta sličnih Zemlji, koje bi mogle imati “gotovo idealne uslove za razvoj života” (pogledajte MAPU).

Ovo otkriće predstavlja “prekretnicu u potrazi za vanzemaljskim oblicima života” i daju naučnicima konkretne “mete” za buduća istraživanja.

Sve planete se nalaze u takozvanoj nastanjivoj zoni - području oko zvezde koje nije ni previše blizu da bi temperatura bila nepodnošljivo visoka, niti previše daleko da bi bilo suviše hladno.

Upravo u toj zoni postoji realna mogućnost da se na površini planete nalazi tečna voda, ključni sastojak za život kakav poznajemo.

Još uzbudljivije je to što su neke od planeta udaljene svega nekoliko desetina svetlosnih godina od Zemlje, što u teoriji znači da bi jednog dana mogle biti dostupne za istraživanje naprednim svemirskim letelicama, prenosi Daily Mail.

Foto: Shutterstock/m.elyoussoufi

Otkriveno više od 6.000 egzoplaneta

Profesorka Lisa Kaltenger, jedna od autorki studije, ističe da bi život mogao biti daleko prilagodljiviji nego što trenutno pretpostavljamo.

“Život je možda mnogo raznovrsniji nego što danas možemo da zamislimo. Zato je od ključne važnosti da utvrdimo koje od više od 6.000 poznatih egzoplaneta imaju najveće šanse da ugoste vanzemaljske oblike života“, navela je.

Ona dodaje da njihovo istraživanje praktično pokazuje “gde treba putovati u potrazi za životom”.

Do danas je otkriveno više od 6.000 egzoplaneta, ali pitanje koje od njih zaista može podržati život ostajalo je otvoreno. U novoj studiji, naučnici su izdvojili:

- 45 planeta u “nastanjivoj zoni”;

- dodatne 24 planete u užoj, trodimenzionalnoj “nastanjivoj zoni”.

Među njima su i neka već poznata imena, poput Proxima Centauri b, TRAPPIST-1 f i Kepler 186f. S druge strane, tu su i manje poznati svetovi, poput TOI-715 b, planete udaljene 137 svetlosnih godina, koju je relativno nedavno otkrio TESS.

Ilustracija: JACOPIN / BSIP / Universal images group / Profimedia

"Kosmički komšiluk"

Posebnu pažnju naučnika privlači grupa planeta TRAPPIST-1, konkretno d, e, f i g, koje se nalaze na svega 40 svetlosnih godina od Zemlje.

Iako zvuči kao “kosmički komšiluk”, realnost je znatno surovija. Prema procenama NASA, put do sistema TRAPPIST-1 trajao bi najmanje 800.000 godina s današnjom tehnologijom!

Ipak, naučnici veruju da bi razvoj naprednih pogonskih sistema, poput nuklearnog impulsnog pogona, mogao skratiti ovo putovanje na “samo“ nekoliko vekova.

Istraživači su dodatno izdvojili planete koje primaju svetlost svojih zvezda na način najsličniji onome kako Zemlja prima Sunčevu svetlost. Među njima su:

- TRAPPIST-1 e

- TOI-715 b

- Kepler-1652 b

- Kepler-442 b

- Kepler-1544 b

- Proxima Centauri b

- GJ 1061 d

- GJ 1002 b

- Wolf 1069 b

Ove planete predstavljaju posebno zanimljive “mete”, jer bi njihovi klimatski uslovi mogli biti najbliži onima na Zemlji.

Foto: Pixabay

"Ovo je prvi, ključni korak"

Pored planeta s idealnim uslovima, naučnici analiziraju i one na samim ivicama “nastanjive zone”. Upravo one bi mogle pomoći da se preciznije odredi gde tačno prestaju uslovi pogodni za život.

Autor studije Gilis Lovri objašnjava:

“Teško je reći šta tačno čini neku planetu pogodnijom za život, ali prvi ključni korak je znati gde da gledamo. Naš cilj je bio da jasno kažemo - ovo su najbolje 'mete' za posmatranje“.

Za proučavanje ovih planeta biće korišćeni najnapredniji instrumenti današnjice i bliske budućnosti, uključujući:

- Teleskop Džejms Veb

- Teleskop Nensi Grejs (planirano lansiranje 2027)

- Evropski izuzetno veliki teleskop

Iako se ovo istraživanje fokusira na udaljene egzoplanete, pojedini naučnici veruju da tragove života možda ne moramo tražiti tako daleko.

Foto: ESA/Hubble / Zuma Press / Profimedia

Najizglednija mesta za otkriće života

Dr Dejvid Armstrong sa Univerziteta Varvik ističe da se život na Zemlji gotovo uvek nalazi tamo gde postoji tečna voda, pa bi to trebalo da bude i glavni trag u potrazi za vanzemaljcima.

Prema njegovim rečima, najizglednija mesta za otkriće života nalaze se bliže nego što mislimo - u podzemnim okeanima meseca koji kruže oko Jupitera i Saturna.

Posebno se izdvaja Enkelad, Saturnov mesec iz čijeg južnog pola neprestano izbijaju mlazovi tečne vode.

Još jedan ozbiljan kandidat je Titan, ledeni svet sa složenom hemijom koja bi mogla podržati primitivne oblike života.

Ovo je lista 45 “najperspektivnijih” planeta za postojanje života:

- GJ 1002 b

- GJ 1002 c

- GJ 1061 c

- GJ 1061 d

- GJ 251 c

- GJ 273 b

- GJ 3323 b

- GJ 667 C c

- GJ 667 C e

- GJ 667 C f

- GJ 682 b

- K2-239 d

- K2-288 B b

- K2-3 d

- K2-72 e

- Kepler-1229 b

- Kepler-1410 b

- Kepler-1544 b

- Kepler-1606 b

- Kepler-1649 c

- Kepler-1652 b

- Kepler-186 f

- Kepler-296 e

- Kepler-296 f

- Kepler-441 b

- Kepler-442 b

- Kepler-452 b

- Kepler-62 e

- Kepler-62 f

- L 98-59 f

- LHS 1140 b

- LP 890-9 c

- Proxima Centauri b

- Ross 508 b

- TOI-1266 d

- TOI-700 d

- TOI-700 e

- TOI-715 b

- TRAPPIST-1 d

- TRAPPIST-1 e

- TRAPPIST-1 f

- TRAPPIST-1 g

- Teegarden's Star c

- Wolf 1061 c

- Wolf 1069 b

(Telegraf.rs)