Objavljen plan u slučaju globalnog energetskog kolapsa: Da li smo blizu lokdauna 2.0

Objavljivanje kriznog energetskog plana od strane Međunarodne agencije za energiju (IEA) izazvalo je određenu zabrinutost, dok pojedini upozoravaju da bi moglo doći do “lokdauna 2.0“, ukoliko se nestašice goriva dodatno pogoršaju.

Smernice su deo prošlonedeljnog izveštaja pod nazivom “Zaštita od naftnih šokova” (Sheltering From Oil Shocks). U dokumentu se navodi 10 koraka koje bi države mogle da preduzmu u slučaju ozbiljnog poremećaja u snabdevanju energentima.

Preporučujemo

Potresi na globalnim tržištima

Izveštaj je objavljen kao odgovor na sukobe na Bliskog istoku, koji su gotovo potpuno blokirali saobraćaj kroz Ormuski moreuz - jednu od najvažnijih svetskih ruta za transport nafte. Ova ključna “pomorska arterija” svakodnevno je propuštala ogromne količine energenata, a svaki zastoj proizvodi globalne posledice.

U regularnim okolnostima, kroz moreuz dnevno prolazi oko 20 miliona barela nafte i naftnih derivata, što čini približno 20 odsto globalne potrošnje, prenosi Daily Mail.

Međutim, zbog poremećaja u transportu, cena sirove nafte je premašila 100 dolara po barelu, što je izazvalo potrese na globalnim tržištima i uzbunilo države koje zavise od isporuka iz ovog regiona.

Stručnjaci upozoravaju da čak i kratkotrajni prekidi u saobraćaju kroz moreuz mogu, u roku od nekoliko dana, izazvati lančane poremećaje u svetskim lancima snabdevanja, povećati cene goriva i dodatno opteretiti ekonomije širom sveta.

Foto: Mateja Beljan

Sektor saobraćaja

Plan IEA predviđa širok spektar mera usmerenih na smanjenje potrošnje energije, posebno u sektoru saobraćaja - jednom od najvećih potrošača nafte.

Među ključnim preporukama su:

- proširenje rada od kuće gde god je to moguće;

- smanjenje maksimalne brzine na autoputevima;

- ograničavanje avionskih putovanja;

- prelazak sa privatnih automobila na javni prevoz;

- zabrana vožnje u gradovima po sistemu “par-nepar” registarskih tablica.

Takođe, predlaže se veće korišćenje zajedničke vožnje (carpooling), uvođenje ekonomične vožnje i preusmeravanje tečnog naftnog gasa (LPG) sa vozila ka osnovnim potrebama poput kuvanja i grejanja.

U velikim gradovima, gde dominira upotreba privatnih automobila i avionskog saobraćaja, ove mere bi zahtevale ozbiljne promene u svakodnevnim navikama građana.

Foto: Pexels

Rad od kuće

Analiza IEA pokazuje da bi uvođenje tri dodatna dana rada od kuće nedeljno moglo smanjiti nacionalnu potrošnju nafte u putničkom saobraćaju za dva do šest odsto, dok bi pojedinci mogli da smanje sopstvenu potrošnju goriva i do 20 odsto.

Takođe, navodi se da bi smanjenje brzine na autoputevima za oko 10 km/h moglo doneti dodatne uštede:

- pet do 10 odsto manja potrošnja goriva po vozaču;

- jedan do šest odsto smanjenja ukupne potrošnje na nivou države.

Čak i teretni kamioni, koji se već kreću sporije, mogli bi ostvariti uštede od oko pet odsto.

IEA preporučuje prelazak na javni prevoz (autobuse i vozove) što bi moglo smanjiti nacionalnu potrošnju nafte za automobile za jedan do tri odsto.

Još veći efekat imalo bi podsticanje pešačenja i vožnje bicikla za kraće relacije, dodaje se.

Foto: Shutterstock.com

Potrošnja goriva

U gusto naseljenim urbanim sredinama, predlaže se ograničavanje kretanja privatnih vozila po sistemu parnih i neparnih registarskih oznaka, čime bi se smanjile gužve, rad motora u mestu i neefikasna vožnja “kreni-stani“. Ove mere mogle bi smanjiti potrošnju goriva za jedan do pet odsto.

Izveštaj naglašava i značaj promena u vozačkim navikama:

- održavanje pravilnog pritiska u gumama;

- smanjena upotrebe klima-uređaja;

- izbegavanje naglog ubrzavanja.

Kombinacijom ovih mera, potrošnja goriva u putničkom saobraćaju mogla bi se smanjiti i do osam odsto, tvrdi se.

Komercijalni transport takođe je veliki potrošač energije. Uvođenje “eko-vožnje“ za dostavna vozila i kamione - uključujući optimizaciju tereta, smanjenje nepotrebnog kočenja i gašenje motora u mestu, moglo bi smanjiti potrošnju goriva za tri do pet odsto.

U regionima, gde se koristi LPG, preporučuje se povratak vozila na benzin, kako bi se ograničene zalihe ovog gasa sačuvale za ključne potrebe poput kuvanja i grejanja domaćinstava.

Industrijski sektor takođe bi morao da se prilagodi - prioritetno korišćenje dostupnih energenata i bolje održavanje postrojenja mogli bi smanjiti potrošnju nafte za do pet odsto po objektu.

Foto: Ai ilustracija

Smernice za avio-industriju

Jedna od najradikalnijih mera odnosi se na avio-industriju. Predlaže se smanjenje poslovnih letova i do 40 odsto, što bi značajno umanjilo globalnu potražnju za avionskim gorivom.

Procene pokazuju da bi takvo smanjenje moglo dovesti do pada globalne potrošnje avionskog goriva za sedam do 15 odsto, naročito ako kompanije masovno pređu na virtuelne sastanke.

Iako IEA tvrdi da su ove mere osmišljene kako bi “pomogle državama da racionalno raspolažu ograničenim resursima, stabilizuju tržišta i zaštite građane od najtežih posledica krize”, reakcije javnosti su različite.

Na društvenim mrežama korisnici su povukli paralelu sa zatvaranjima tokom KOVID-19 pandemije 2020. godine, a mnogi poručuju: “Ovo nećemo ponovo“.

(Telegraf.rs)