Ilegalac - ne plaća dom, a zauzme celu sobu: Kad soba miriše na kafanu u 5 ujutru

Uđeš u sobu u studenjaku i odmah ti je jasno da je vreme stalo negde između prvog kolokvijuma, instant-supe i februarskog roka iz 2011. Vazduh ima karakter. Mebl na stolicama i krevetu izgleda kao da je preživeo 30 generacija studenata, a zidovi brane diplomski rad iz ustajalosti.

A onda cimer, mrtav hladan, kaže: „Ma nisam pušio u sobi, samo na prozoru”.

Preporučujemo

Naravno. Kao da dim poštuje granice, pokuca, izuje se i pita da li sme unutra. Ne pita. Uđe kao student bez prenoćišta koji je svratio na kafu, a ostao do sledećeg ispitnog roka. Uvuče se u zavese, skripte, peškir, punjač, čak i u onu jedinu majicu koju čuvaš za izlazak. Jedna cigareta u sobi nikad nije samo jedna cigareta. To je treći cimer. Ne plaća dom, ne pere sudove i stalno je prisutan.

Legendarna scena iz svakog doma: jedan otvara prozor usred januara i viče „izvetriće!”, drugi sedi pod tri ćebeta - uči, ljut, a treći maše peškirom po sobi kao da isteruje zle duhove iz garsonjere od 12 kvadrata. Sve zbog jednog „ma samo sam jednu”.

I tu dolazi razlika između klasične cigarete i bezdimnih alternativa. Cigareta sagoreva duvan i pravi dim - onaj što se lepi za sobu, pravi uspomenu za sledeće generacije i šteti i pušaču i cimeru. Bezdimne alternative ne sagorevaju duvan, pa ne stvaraju duvanski dim, već aerosol. Nije isto. Inicijalni miris se ne zadržava u prostoriji i to nije sitna nijansa - to je razlika koju prvi primete nos, zavesa i cimer koji sutra ima usmeni. Ništa sa nikotinom nije bez rizika jer nikotin izaziva zavisnost, ali nije nikotin glavni problem. Ključno je da li nesto gori ili ne. Za punoletne korisnike nikotina koji ne odustaju, ta razlika u zajedničkom prostoru i te kako postoji.

U prevodu - manje razloga za pasivnu agresiju, manje drame. Kad već delite frižider, produžni kabl, poslednji čisti tanjir i kolektivni nervni slom pred ispit, onda je kompromis jedini izlaz.

(Telegraf.rs)