Naučnici objavili neverovatan snimak kitova: Misterija stara 200 godina konačno je rešena

U beskrajnim plavetnilima okeana, gde se vekovima prepliću nauka i legenda, ime “Mobi Dik” i danas izaziva jezu i divljenje.

Priča o mitskom belom kitu, koju je stvorio Herman Melvil, dugo je smatrana književnom fantazijom nadahnutom preuveličanim mornarskim pričama. Ipak, nova istraživanja sugerišu da su neki od tih davnih zapisa možda bliži istini nego što mislimo.

Preporučujemo

"Nezamisliva sila prirode"

Savremena tehnologija baca novo svetlo na ponašanje morskih divova - kitova ulješura (Physeter catadon), otkrivajući prizore koji podsećaju na stranice klasika svetske književnosti.

Naučnici su, prvi put, uspeli da dokumentuju ponašanje koje priziva slike iz vremena kada su kitolovci tvrdili da se suočavaju sa silom prirode gotovo nezamislive moći - silom koja je inspirisala upravo roman “Mobi Dik“.

Novo istraživanje, koje dolazi sa Univerziteta Sent Endrjus otkriva da se ovi kitovi međusobno udaraju glavama!

Ovo ponašanje je snimljeno i naučno opisano, čime su potvrđeni zapisi mornara iz 19. veka koji su tvrdili da morski divovi koriste svoje glave kako bi namerno gurali i udarali objekte, ponekad u želji i da potope brodove.

Koristeći dronove, istraživači su uspeli da zabeleže trenutke u kojima ulješure udaraju jedan drugoga glavom, ali i širi društveni kontekst tog ponašanja. Snimci su nastali tokom terenskih istraživanja između 2020. i 2022. godine, u vodama Azorskih i Balearskih ostrva.

Foto: Shutterstock/Martin Prochazkacz

Dronovi pružaju nove mogućnosti

Studija objavljena u časopisu Marine Mammal Science pokazuje i nešto neočekivano - u ovim sukobima ne učestvuju veliki odrasli mužjaci, kako se ranije pretpostavljalo, već mlađe, još nedovoljno razvijene jedinke. Ovo otkriće otvara niz pitanja o ulozi ovakvog ponašanja u formiranju društvenih veza i dinamici unutar grupa.

Glavni autor istraživanja, dr Alek Burslem, otkriva da je bilo izuzetno uzbudljivo posmatrati ponašanje o kojem se dugo spekulisalo, ali nikada nije bilo sistematski dokumentovano.

Ipak, naučnici upozoravaju da je potrebno još posmatranja kako bi se fenomen u potpunosti razumeo. Sve veća upotreba dronova pruža nove mogućnosti za proučavanje do sada “nevidljivih” aktivnosti koje se odvijaju neposredno ispod površine mora.

Postoje različite teorije o poreklu ovog ponašanja. Pojedini istraživači smatraju da potiče iz fizičkih sukoba između kitova, dok drugi veruju da predstavlja deo nadmetanja mužjaka, koje se uglavnom odvija ispod površine i zato je teško uočljivo.

S druge strane, postoji i stav da evolucija verovatno ne bi favorizovala učestalu upotrebu glave kao oružja, jer bi to moglo ugroziti ključne strukture odgovorne za eholokaciju i komunikaciju.

Zabeleženi incidenti na moru

Zanimljivo da su priče o kitovima koji glavom udaraju objekte prisutne još od vremena kitolova u 19. veku. Najpoznatiji primer je sudbina broda Essex, dugog 27 metara, za koji se veruje da ga je 1820. godine, kod Galapagosa, potopila velika ulješura nakon dva snažna frontalna udara - događaj koji je direktno inspirisao Melvilov roman.

Prvi oficir broda, Oven Čejs, opisao je taj trenutak rečima:

“Okrenuo sam se i video ga oko 500 metara ispred nas, kako juri dvostruko brže nego inače, sa desetostruko većim besom i osvetom u svom držanju. Talasi su prštali na sve strane pod silinom njegovog repa. Glava mu je bila napola iznad vode, i tako je naleteo na nas i ponovo udario brod“.

Slični incidenti su zabeleženi i sa brodovima Ann Alexander i Kathleen, tokom istog veka, dodatno učvršćujući reputaciju ulješura kao izuzetno moćnih i potencijalno opasnih stvorenja.

Dr Burslem, koji radi na Univerzitetu Havaja, naglašava da pogled iz vazduha predstavlja revoluciju u proučavanju morskih sisara.

On ističe da bi dalja istraživanja mogla otkriti još nepoznatih oblika ponašanja, kao i razjasniti svrhu ovog neobičnog “sudaranja glavama”. Takođe, uputio je poziv svima koji poseduju slične snimke da ih podele s naučnom zajednicom.

(Telegraf.rs)