Naučnici napokon otkrili kako komarci biraju "žrtve" koje će napasti!

Deluje kao da komarci imaju “šesto čulo“ kada je u pitanju pronalaženje "žrtava", a novo istraživanje pokazuje da sigurno nije reč o slučajnosti.

Tim naučnika otkrio je kako ovi insekti odlučuju kuda će leteti i na koji način “planiraju“ svoje napade, prenosi NDTV.

Preporučujemo

Razvili matematički model

Istraživači sa Tehnološkog instituta Džordžije i Masačusetskog instituta tehnologije proučavali su stotine komaraca i analizirali čak 20 miliona podataka, došavši do zaključka da leteće krvopije koriste “kombinaciju različitih signala“ kako bi locirale i napale ljude.

U okviru studije razvijen je matematički model koji predviđa kako ženke komaraca lete ka ljudima sa ciljem hranjenja.

Naučnici su koristili trodimenzionalne infracrvene kamere za posmatranje kretanja insekata u prostoru, oslanjajući se na vizuelne signale i prisustvo ugljen-dioksida. Istraživanje je bilo fokusirano na ženke vrste Aedes aegypti, poznate i kao komarci žute groznice.

Foto-ilustracija: Shutterstock

Svaki komarac za sebe!

Eksperiment je sproveden u kontrolisanoj komori sa jednim ljudskim ispitanikom, pri čemu su istraživači menjali boju njegove odeće i beležili način na koji se komarci kreću.

Prema rezultatima, objavljenim u časopisu Science Advances, svaki komarac reaguje nezavisno na signale iz okruženja. Oni se ne okupljaju zato što prate jedni druge - već se jednostavno nađu na istom mestu u isto vreme.

“To je kao prepun kafić. Gosti nisu tu zato što su pratili jedni druge, već zato što ih privlače isti faktori - piće, muzika i atmosfera. Isto važi i za komarce. Umesto da prate vođu, oni prate signale i slučajno stižu na isto mesto kao i drugi”, objasnio je profesor Dejvid Hu sa Tehnološkog instituta Džordžije.

Foto: Unsplash/Syed Ali

"Ciljano ponašanje"

Naučnici su sproveli tri eksperimenta, menjajući kombinacije vizuelnih signala i ugljen-dioksida, kako bi preciznije utvrdili kako komarci “donose odluke” tokom leta.

Vizuelni kontrast predstavlja možda i ključni faktor. Eksperimenti su pokazali da komarci lakše uočavaju tamne površine od svetlijih. Ipak, sama vizuelna informacija nije dovoljna da ih dosledno privuče.

Hemijski signali, naročito ugljen-dioksid koji ljudi izdišu, takođe su od velikog značaja. Ugljen-dioksid funkcioniše kao “signal” na velikim udaljenostima, usmeravajući komarce ka potencijalnim domaćinima.

Kada se kombinuje sa izraženim vizuelnim kontrastom, privlačnost je znatno jača, navodi se u studiji.

Posmatranja su pokazala da komarci gotovo uopšte ne reaguju na jednobojne sfere, osim ukoliko nije prisutan hemijski signal, prenosi Times of India.

Dodavanje ugljen-dioksida dovelo je do merljivog povećanja “ciljanog ponašanja”. Posebno je kombinacija crnih objekata i ugljen-dioksida izazvala najveću učestalost približavanja.

Foto - Ilustracija, Tanjug/AP

Interakcija vizuelnih i hemijskih signala

Da bi se potvrdila interakcija vizuelnih i hemijskih signala, jedan od istraživača, Kristofer Zu, učestvovao je kao ispitanik. Nosio je tri varijante odeće - potpuno crnu, potpuno belu i kombinaciju crno-bele. Obrasci okupljanja komaraca oko njegovog tela su brižljivo beleženi.

Analiza je pokazala da je većina aktivnosti bila koncentrisana oko glave i ramena, što odgovara zonama sa većom emisijom ugljen-dioksida i toplotom. Rezultati su dodatno potvrdili zaključak da komarci reaguju na nezavisne senzorne signale, a ne da prate jedni druge.

Rezultati istraživanja mogli bi imati značajnu praktičnu primenu. Naučnici se nadaju da će na osnovu ovih saznanja biti moguće razviti efikasnije metode kontrole komaraca, posebno kada je reč o vrstama koje prenose opasne bolesti, poput malarije, a koje zajedno uzrokuju više od 700.000 smrtnih slučajeva godišnje.

(Telegraf.rs)