Najsrećnija zemlja na svetu ujedno je i zemlja sa mnogo samoubistava

Kada je nedavno objavljeno novo Galupovo rangiranje zemalja sveta prema indeksu sreće, Finska je deveti put zaredom zauzela prvo mesto, a među prvih 10 ponovo su se našle i ostale nordijske zemlje. 

Ali često se komentariše navodni paradoks prema kom je Finska istovremeno i zemlja s visokom stopom samoubistava u odnosu na druge članice EU.

Preporučujemo

Prvo pitanje koje se nameće je ima li navodni paradoks ikakvih temelja ili je reč o mitu koji kruži među stanovnicima drugih država.

Odgovor delom daje činjenica da o tome otvoreno govore i sami Finci, ne samo stručnjaci koji se tim problemom bave već decenijama. Dinko Sokol Kvesić, koji je proveo dve godine na diplomskim studijama u Tampereu, kaže da mu je već na početku boravka prijatelj s fakulteta ispričao finski vic koji to dobro sažima.

"Pitao me je znam li zašto su Finci najsrećniji narod na svetu. Odgovor je bio jednostavan, svi nesrećni se - ubiju", ispričao je.

Što kažu druge ankete o sreći?

Sledeće pitanje je potvrđuju li i druge ankete status Finske? Kratak odgovor je: da. Finska je već godinama pri samom vrhu World Happiness Reporta, koji se objavljuje uz podršku UN-a.

Visoko se kotira i u drugim istraživanjima, poput OECD-ovih pokazatelja subjektivnog blagostanja i Eurostatovih istraživanja kvaliteta života.

Šta je sa stopama samoubistava?

Sledeće je pitanje prednjači li Finska stvarno po stopi samoubistava? Odgovor je - ne više. 1980-ih je zaista imala vrlo visoke stope, oko 30 na 100.000 stanovnika, ali one su, prema Eurostatu, do 2022. pale na oko 13,4, što je malo iznad proseka EU-a od 10,6.

Hrvatska ima nešto višu stopu od oko 13,7, a najvišu ima Mađarska, oko 16,7. Ključni rizični činioci za Hrvatsku su depresija, alkohol, starija dob i ratna trauma i PTSP, posebno među ratnim veteranima.

Šta zapravo mere ankete?

Da bismo razumeli zašto taj finski nesklad ipak postoji, treba razumeti šta svetske lestvice zapravo mere.

World Happiness Report temelji se na podacima Gallup World Polla, u kojem ispitanici procenjuju vlastiti život u celini. Ključno je tzv. Cantrilovo pitanje: od ljudi se traži da zamisle lestvicu od 0 do 10, gde 0 označava najgori mogući život, a 10 najbolji mogući i da kažu na kojoj se stepenici trenutno nalaze.

Sličan pristup imaju i OECD i Eurostat. Na osnovu tih odgovora zemlje se upoređuju, a razlike se naknadno tumače činiocima kao što su BDP po stanovniku, socijalna podrška, očekivano trajanje zdravog života, sloboda donošenja odluka, velikodušnost, percepcija korupcije i poverenje u institucije.

Jesu li ocene Finaca subjektivne?

Deo istraživanja temelji se na subjektivnim procenama građana, a deo na širim pokazateljima. European Quality of Life Survey pretežno meri subjektivne procene građana, dok se Transparencyjev indeks percepcije korupcije temelji na procenama stručnjaka i poslovne zajednice, a ne opšte populacije.

Ukratko, brojna istraživanja, i subjektivna i ona zasnovana na institucionalnim i stručnim pokazateljima, sugerišu da su Finci među najzadovoljnijima kada je reč o funkcionisanju javnih usluga i institucija, socijalnoj sigurnosti, poverenju u vlast i administraciju, jednakosti, društvenoj koheziji i niskoj percepciji korupcije. Finska se takođe visoko kotira po kvalitetnom i ravnopravnom obrazovanju, niskom stresu u školama, snažnoj infrastrukturi i inovacionom kapacitetu.

Zašto Finska ipak ima relativno visoku stopu suicida?

Kada se sve uzme u obzir, i dalje ostaje otvoreno pitanje zašto Finska ipak ima relativno visoke stope suicida?

Stručnjaci se uglavnom slažu da je reč o kombinaciji više rizičnih činilaca: dugih i tamnih zima, koje kod dela ljudi pogoršavaju depresivne simptome i poremećaj cirkadijalnog ritma, retke naseljenosti i socijalne izolacije, posebno u udaljenijim krajevima i istorijsko povišene konzumacije alkohola, koji povećava impulsivnost i pogoršava depresiju.

Sokol Kvesić kaže da lično nikada nije dobio sasvim zadovoljavajući odgovor.

"Ali, faktori poput socijalne usamljenosti i izolacije, nedostatka svetla zbog čega se u svakoj prodavnici i trafici prodaje vitamin D i kulture prekomernog opijanja bez puno razgovora sigurno ne deluju pozitivno. Taj finski duh ustrajnosti usred nezadovoljstva dobro se ogleda i u filmovima Akija Kaurismäkija", kaže.

"Reći će da su dobro čak i kada nisu"

Igor Vukelić, finski profesor hrvatskog porekla, smatra da deo odgovora treba tražiti i u kulturi.

"Finci su nacija koja se retko žali. Kada ih pitate kako su, odgovoriće da su dobro, čak i kada to nisu", kaže. "Njima je za sreću dovoljan krov nad glavom, dovoljno hrane i slobodno vreme koje najradije provode u vikendicama ili u šumi", dodaje.

"Tražiti pomoć drugih smatra se slabošću"

Vukelić kaže da su mu neki stručni sagovornici, poput krizne psihološkinje, istakli kako je u Finskoj vrlo važno da je osoba samostalna i uspešna.

"Samostalnost znači da vam ne treba pomoć drugih. Čak je sramotno zatražiti je, jer je to izraz slabosti. Istovremeno, uspešna osoba je ona koja ima normalan život - krov nad glavom, dovoljno hrane i slobodno vreme. A u Finskoj je gotovo nemoguće biti beskućnik, jer država svima omogućava krov nad glavom, hranu, odeću i bavljenje nekom aktivnošću", kaže.

Pritom treba imati na umu da veliki deo suicida u Finskoj otpada na muškarce, posebno starije, koji i inače ređe traže pomoć. Konačno, deo razlike može se objasniti i time što Finska suicid ne skriva i beleži ga transparentnije i preciznije od mnogih drugih zemalja.

Potreba za distancom

Vukelić kaže da u finskom društvu u poslednje vreme primećuje porast anksioznosti među mladima.

"Na primer, učenicima smeta kada ih na nastavi ispituju, a to je opet povezano s kulturom, jer se u Finskoj odmalena uči da svaka osoba mora da ima svoj prostor, barem toliko da može raširiti ruke i vrteti se nesmetano u krug", tumači.

Povezanost s krizama

Vukelić kaže da su mu njegovi stručniji sagovornici skrenuli pažnju na moguću povezanost samoubistava s privrednim kretanjima i da taj odnos nije uvek jednostavan ni intuitivan.

"Kada privreda raste, razlike između uspešnih i neuspešnih mogu da postanu vidljivije, pa deo ljudi svoj položaj doživljava težim nego pre. Kada privreda stagnira, te razlike mogu biti manje izražene", kaže Vukelić.

Istraživanja uglavnom pokazuju da veća nejednakost često ide uz niže prosečno zadovoljstvo životom i slabije blagostanje, čak i u bogatim društvima. OECD i World Happiness Report redovno nalaze da su za zadovoljstvo životom važni ne samo dohodak, nego i socijalna podrška, poverenje, osećaj pravednosti i manji jaz među ljudima, dok neka novija istraživanja pokazuju da u bogatim, ali nejednakijim zemljama dohodak jače deli ljude i po "sreći".

To delom može objasniti zašto među srećnijim zemljama mogu završiti neke relativno siromašne države poput Kostarike, u kojima se visoko kotira društvena povezanost.

Sreća većine ne jamči zdravlje manjine

U ovoj analizi važno je istaći da to što većina ljudi ima osećaj da dobro živi ne podrazumeva da neće biti manjine s teškoćama mentalnog zdravlja, a osetljivih na okolne faktore kao što je manjak sunca.

Slični problemi postoje i u drugim skandinavskim zemljama, premda ne u istoj meri i ne s istim obrascem.

Finska ima uspešan program prevencije suicida

Finska je još krajem 1980-ih među prvima u Evropi pokrenula sistemski nacionalni program prevencije suicida. Uključivao je detaljnu analizu slučajeva, jačanje uloge primarne zdravstvene zaštite u prepoznavanju depresije i suicidalnosti, destigmatizaciju mentalnih problema, šire lečenje, mere za smanjenje zloupotrebe alkohola i dugoročnu evaluaciju i prilagođavanje mera.

Rezultat je bio vrlo opipljiv: od 1990-ih do danas finska stopa samoubistava više se nego prepolovila, pa se Finska danas češće navodi kao primer uspešne javnozdravstvene intervencije nego kao evropski problem.

(Telegraf.rs / Index)