Stručnjak otkriva 2 ključne stvari za preživljavanje nuklearne katastrofe: Ovo treba svi da pročitaju

Nakon eskalacije sukoba na Bliskom istoku, uz aktuelni rat između Ukrajine i Rusije, u javnosti se iznova postavlja pitanje da li klizimo ka novom globalnom sukobu?

Pominjanje nuklearnog oružja, mobilizacije i blokovske podele ponovo su u fokus vratili termin koji je decenijama delovao kao istorijska kategorija - treći svetski rat.

Preporučujemo

Katastrofalni efekti nuklearne bombe

S obzirom na to kako se tenzije intenziviraju, smatra se razumnim biti pripremljen za najgori scenario, prenosi Mirror.

U tom kontekstu, profesorka nuklearnih nauka na Državnom univerzitetu Oregon, Katrin Higli, istakla je dve ključne mere koje ljudi izvan neposredne zone nuklearnog udara treba odmah da preduzmu.

Ona je objasnila da su najvažnije stvari - provera ventilacionih sistema i zatvaranje vrata/prozora.

“Preživeli bi trebalo da isključe ventilaciju i zapečate vrata i prozore dok radioaktivni oblak ne prođe, da se drže podalje od krovova i spoljašnjih zidova gde se taloži otpad, a oni koji su bili napolju u trenutku eksplozije treba da skinu spoljašnje slojeve odeće i operu izložene delove tela“, objasnila je.

Katastrofalni efekti nuklearne bombe zavise od njene veličine i mesta detonacije. Eksplozija stvara intenzivan bljesak svetlosti, vatrenu kuglu, oslobađa ogromnu količine energije i proizvodi razornu udarnu talasnu eksploziju.

Ilustracija: Natallia Krechka / Alamy / Profimedia

"Najbolje što preživeli mogu da urade..."

Prema smernicama američkog CDC-a (Centar za kontrolu i prevenciju bolesti), osobe izvan neposredne zone nuklearne eksplozije trebalo bi da okrenu lice od epicentra i zaštite oči, spuste se na tlo (licem nadole) sa rukama ispod tela, a ako je moguće, prekriti usta i nos krpom.

“Najbolje što preživeli mogu da urade jeste da uđu unutra i ostanu unutra“, dodaje profesorka Higli.

Ona podseća da je sklonište od štetnog radioaktivnog materijala, poznatog kao fallout, ključno za preživljavanje. Bilo koja zgrada nudi više zaštite od boravka napolju, dok su najsigurnija skloništa višespratnice od cigle ili betona sa malo prozora ili podrumske prostorije.

Higlijeva, takođe, ukazuje na lekcije naučene od preživelih iz Hirošime i Nagasakija, i zaključak da se efekti nuklearne eksplozije “brzo smanjuju s udaljenošću od epicentra”.

Po njenim rečima, evakuacija ljudi iz kontaminiranih zona predstavlja “najbolje rešenje”, uz ključnu preporuku da se “izbegava fallout i ne konzumira kontaminirana hrana”.

Iako bi nuklearna eksplozija bila apsolutno razorna za ljude i životnu sredinu, stručnjaci naglašavaju da je priprema i znanje o zaštiti presudno u periodima povećanih globalnih tenzija i konflikata.

(Telegraf.rs)