Tajanstvena civilizacija iskovala oružje od metala koji je stigao iz svemira: Iznenađujuće otkriće u Kini

Neobičan komad metala, koji je hiljadama godina ležao skriven u zemlji, mogao bi da pomogne u rasvetljavanju misterije drevne kulture iz Kine.

Artefakt star 3.000 godina sa lokaliteta Sanxingdui, u pokrajini Sečuan, podseća na sekiru izrađenu od gvožđa - ali ne bilo kakvog. Naučnici veruju da metal nije nastao na Zemlji, već da je stigao iz svemira u obliku meteorita.

Preporučujemo

Zagonetka "žrtvenih jama"

Ovo izuzetno otkriće otvara nova pitanja o kulturi Sanxingdui, ali i o upotrebi gvožđa mnogo pre nego što je njegova obrada postala rasprostranjena.

“Kao najraniji artefakt od meteorskog gvožđa iz bronzanog doba popunjava ključnu prazninu u metalurškim zapisima ovog regiona i pruža saznanja o ranoj upotrebi gvožđa, kako lokalno, tako i globalno”, navodi tim istraživača.

Sanxingdui predstavlja jedno od najvažnijih arheoloških nalazišta u jugozapadnoj Kini, koje datira iz perioda između 2800. i 600. godine p.n.e. Svoj vrhunac doživelo je tokom dinastije Šang (oko 1600-1050. p.n.e.), ostavljajući iza sebe upečatljivu umetnost, kao i jasne dokaze o snažnoj ritualnoj praksi.

Jedna od najzagonetnijih pojava na ovom lokalitetu jesu “žrtvene jame”, u utvrđenom delu grada. Reč je o osam jama iz kojih su arheolozi iskopali oko 17.000 izuzetnih predmeta - uključujući bronzane maske, figurine, predmete od slonovače i alatke od žada.

Lokalitet Sanxingdui; Foto: Jiang Hongjing / Xinhua News / Profimedia

Analize otkrile nešto izuzetno

Tačna svrha ovih jama i dalje nije poznata. Međutim, prisustvo pepela, uglja i tragova sagorevanja na pojedinim predmetima sugeriše da su možda korišćene za ritualne prinose.

“Bez obzira na njihovu namenu, jame predstavljaju neprocenjiv izvor artefakata koji nam pomažu da razumemo estetske i materijalne vrednosti koje je ova kultura negovala”, navode istraživači.

Upravo iz jedne takve jame potekao je predmet kakav do sada nije viđen, upisan pod šifrom K7QW-TIE-1. Pronađen je vertikalno zabijen u dno istočnog zida jame. Izduženog je oblika i podseća na alat ili oružje nalik sekiri.

Dugačak je oko 20 centimetara, a širok između pet i osam centimetara. Zbog lošeg stanja očuvanosti, istraživači su pažljivo izvadili deo zida, u kojem se predmet nalazio, i preneli ga u laboratoriju kako bi ga analizirali bez oštećenja.

Analize su otkrile nešto izuzetno - artefakt se sastoji od najmanje 90% gvožđa, uz 7,41% nikla i drugih elemenata u tragovima. Takav sastav bilo bi izuzetno teško postići tehnologijama obrade metala dostupnim u kasnom periodu dinastije Šang.

Deo pronađenih artefakata; Foto: Shen Bohan / Xinhua News / Profimedia

Drugačiji pristup retkom materijalu

Tokom bronzanog doba, koje je u Kini počelo oko 2000. godine p.n.e, bronza je bila dominantan materijal za izradu alata, oružja i nakita. Bila je izdržljiva i relativno lako dostupna, jer se dobijala topljenjem bakra i njegovim mešanjem sa kalajem i drugim metalima.

Tek oko 800. godine p.n.e, tehnologija topljenja gvožđa iz rude postaje rasprostranjena, pošto su ljudi ovladali dostizanjem izuzetno visokih temperatura potrebnih za taj proces, prenosi Science Alert.

Upravo zato je upotreba gvožđa u ovom periodu neobična, ali ne i potpuno nepoznata. Naime, na različitim mestima širom sveta, uključujući i druge delove Kine, pronađeni su retki i dragoceni predmeti napravljeni od gvožđa koje nije iskopano iz zemlje, već je stiglo iz svemira - u vidu meteorita.

Ipak, nalaz sa lokaliteta Sanxingdui ukazuje na drugačiji pristup ovom retkom materijalu. Za razliku od predmeta iz centralnih ravnica Kine, gde se meteorsko gvožđe često kombinovalo sa bronzom, ovaj artefakt izgleda da je izrađen isključivo od gvožđa.

Značajan izazov za naučnike

Činjenica da je neobični predmet pronađen u “žrtvenoj jami” otvara intrigantnu mogućnost - za ljude sa ovog područja, meteorsko gvožđe možda nije bilo samo material, već nešto mnogo vrednije.

Moguće da je “metal sa neba” imao posebno simboličko ili religijsko značenje, dovoljno važno da bude deo rituala koji je uključivao sakupljanje dragocenih predmeta i njihovo spaljivanje.

“Krhko stanje artefakta predstavlja značajan izazov za njegovo dalje očuvanje i čišćenje“, navode naučnici, dodajući da su potrebna dodatna ispitivanja kako bi se preciznije odredila njegova klasifikacija, kao i funkcionalna i ritualna uloga.

Detalji istraživanja su objavljeni u naučnom časopisu Archaeological Research in Asia.

(Telegraf.rs)