Drama na Jadranu! Tiha okupacija preti da PROMENI MORE kakvo poznajemo: "Nisu samo u prolazu"

Jadransko more se suočava s “tihom okupacijom” koja preti trajnom izmenom ekosistema. Invazivne vrste, koje su nekada bile tek retki posetioci, danas postaju stalni stanovnici, prenosi Dnevno.hr.

Rukovodilac Laboratorije za ihtiologiju i priobalni ribolov Instituta za okeanografiju i ribarstvo, Jakov Dulčić, upozorava da te vrste “nisu u prolazu”, već će najverovatnije ostati u Jadranu, uzrokujući “značajne poremećaje u prirodnoj ravnoteži”.

Preporučujemo

Jadran je izrazito osetljiv

Procesi tropikalizacije i meridionalizacije, podstaknuti stalnim porastom temperature mora, omogućavaju brzo širenje invazivnih vrsta.

S druge strane, Jadran je izrazito osetljiv na klimatske promene zbog specifičnih okeanografskih karakteristika, položaja i načina cirkulacije vode.

Uz zagrevanje, ključni faktor migracije jeste intenzivan pomorski saobraćaj. Velike luke poput Trsta, Kopra, Venecije i Riječkog zaliva postala su “ulazna vrata” za nove vrste koje stižu putem takozvanih balastnih voda.

Spisak novopridošlica sve je duži, a za mnoge od njih naučnici tek traže odgovarajuća narodna imena. Među njima se ističu riba lav (Pterois miles), fuga riba (Lagocephalus sceleratus), ali i mnoge druge.

Katastrofalan scenario iz Crnog mora

Jakov Dulčić objašnjava da termin “invazivna“ ne obuhvata samo pridošlice, već i autohtone vrste koje se, usled nedostatka prirodnih regulatora u lancu ishrane, prekomerno razmnožavaju i nanose štetu okolini.

Trenutno, najveću pretnju predstavlja vrsta meduze, morski orah (Mnemiopsis leidyi), koja je ove godine primećena u rekordnim koncentracijama od nekoliko stotina jedinki po kubnom metru vode. U nekim delovima Istre more je zbog njih postalo gotovo potpuno “želatinozno”.

“Ta vrsta je u direktnoj konkurenciji sa sektorom ribarstva i sa organizmima u lancu ishrane, jer uzima njihovu hranu“, ističe Dulčić.

Morski orah za samo sat vremena profiltrira desetine litara vode, hraneći se mikroalgama, larvama i ribljim jajima. Naučnik podseća na katastrofalan scenario iz Crnog mora, gde je došlo do kolapsa populacije inćuna, što je alarmantno s obzirom na to da sitna plava riba čini 90% ukupnog ulova u Jadranu.

Jedan specifičan slučaj

Iako naučna zajednica još nema rešenje za veliki problem, priroda koristi zimu kao privremeni regulator. Hladni frontovi na severnom Jadranu primoravaju ove meduze na povlačenje, ali deo populacije uvek opstaje u Venecijanskoj laguni, odakle se sa toplijim danima ponovo širi ka istarskoj obali.

Osim životinjskih vrsta, Jadranom se širi i invazivna zelena alga (Caulerpa cylindracea). Ta tropska vrsta stvara gusta “naselja” koja potpuno prekrivaju domaću floru i faunu na morskom dnu.

S druge strane, plava kraba (Callinectes sapidus), koja dominira u Istri i ušću Neretve, predstavlja specifičan slučaj. Iako je izuzetno agresivna prema domaćim vrstama i mrestilištima, ujedno predstavlja i vrhunski delikates.

Jakov Dulčić smatra da je podsticanje lova za komercijalne svrhe trenutno najbolji način kontrole njegove populacije, uz jednostavnu poruku - “Najbolje je - pojesti je”.

Direktna borba za hranu i prostor

Plava kraba je izuzetno otporna, toleriše velike razlike u temperaturi i salinitetu, a idealna su joj staništa sa dotokom slatke vode, gde direktno ugrožava biološku raznovrsnost laguna.

Poseban problem kod plavih kraba nije samo njena brojnost, već i lokacije koje naseljava. Dulčić ističe kako su njena omiljena staništa upravo lagune, koje predstavljaju žarišta biološke raznovrsnosti.

Ta područja su ključna kao mrestilišta za brojne autohtone komercijalne vrste, koje sada sa ovim agresivnim predatorom moraju voditi direktnu borbu za hranu i prostor. Njena neverovatna prilagodljivost u kretanju i razmnožavanju, uz visoku toleranciju na drastične promene saliniteta, čini je jednim od najuspešnijih “okupatora” plitkih priobalnih voda.

"Šta učiniti u ovom slučaju..."

Iako se plava kraba barem delimično drži pod kontrolom - zbog činjenice da je jestiva vrsta, za druge invazivne vrste, poput morskog oraha rešenja još nema.

“Šta učiniti u ovom slučaju, naučna zajednica još nema odgovor”, priznaje Dulčić.

Dok se čekaju konkretnije strategije, sudbina jadranskog ribarstva i dalje u velikoj meri zavisi od prirodnih regulatora poput zimskih hladnih frontova.

Ipak, uz konstantan porast temperature mora, ti bi prirodni odbrambeni mehanizmi u budućnosti mogli postati sve slabiji, čime će se ostaviti prostor za nesmetano širenje novih i opasnih stanovnika.

(Telegraf.rs)