Naučnik izneo neverovatnu teoriju o snovima: "Svake noći posećujete paralelne svetove"

Koliko puta ste se probudili, osećajući euforiju ili duboku uznemirenost zbog sna toliko živopisnog da je delovao gotovo kao stvarnost? Reč je o snovima koji ostaju u sećanju, često i sa ponavljajućim motivima - određenim mestima, licima, simbolima ili čak fantastičnim okruženjima.

Takva iskustva se najčešće brzo odbacuju kao “psihološke neobičnosti mozga”, a već do sredine dana gotovo potpuno blede iz pamćenja. Međutim, pojedini istraživači postavljaju pitanje - šta ako snovi nisu samo nasumične pojave uspavanog uma, već otkrivaju prizore iz neke “paralelne stvarnosti” u kojoj svest privremeno boravi?

Preporučujemo

"Novi oblici egzistencije"

Jedan od zagovornika ove ideje je doktor nauka Dejvid Leong, koji se bavi metafizikom i epistemologijom - granom filozofije koja proučava prirodu, poreklo, obim i opravdanost ljudskog znanja. On smatra da snovi možda nisu samo subjektivna iskustva, već potencijalni “prozori u drugačije oblike postojanja”.

“Snovi mogu biti prozori u različite stvarnosti koje funkcionišu po sopstvenim zakonima, u kojima um, oslobođen ograničenja budnog stanja, može da istražuje i stupa u interakciju sa novim oblicima egzistencije“, rekao je svojevremeno Leong.

Njegova hipoteza se zasniva na tumačenju kvantne teorije poznatom kao “mnogosvetovna interpretacija” (Many-Worlds Interpretation), prema kojoj kvantni događaji mogu “stvoriti različite grane realnosti”.

Leong ovu ideju primenjuje na svest, pretpostavljajući da san smanjuje uticaj fizičkih čula i racionalnog uma, omogućavajući svesti da “prevaziđe uobičajene granice vremena i prostora”.

Po njegovoj hipotezi, snovi bi tako mogli funkcionisati kao “prozor u druge verzije nas samih” ili čak u “paralelne dimenzije”.

Foto: Shutterstock

"Lokalna" i "nelokalna" svest

Iako naučna istraživanja do sada nisu potvrdila ovu teoriju, Leong veruje da bi snovi mogli predstavljati svojevrsne “portale“.

“Na svakodnevnom nivou pretpostavljamo da objekti imaju fiksna svojstva, poput položaja ili brzine. Međutim, kvantni eksperimenti pokazuju da to nije uvek slučaj. ‘Efekat posmatrača’ znači da samo posmatranje kvantnog sistema može promeniti njegovo stanje. Izreka ‘videti znači verovati’ važi u svakodnevnom svetu, ali na kvantnom nivou stvarnost je mnogo fleksibilnija i zavisi od interakcije posmatrača”, objasnio je.

Godine 2022, fizičari Alan Aspe, Džon F. Klauzer i Anton Cajlinger dobili su Nobelovu nagradu za eksperimente sa zapletenim fotonima koji su demonstrirali kršenje Belovih nejednakosti - ključnog testa lokalnog realizma u kvantnoj mehanici.

Njihovi rezultati pokazuju da korelacije između zapletenih čestica ne mogu biti objašnjene klasičnim konceptima lokalnog realizma i ukazuju na dublje, netrivijalne veze unutar kvantnog sveta.

Na osnovu takvih nalaza, Leong razmatra razliku između “lokalne” i “nelokalne” svesti, prenosi Popular Mechanics.

“Lokalna” svest vezana je za naših pet čula i oblikovana telesnim iskustvom, dok “nelokalna” svest, prema njegovom mišljenju, prevazilazi čula i omogućava “doživljaj širih, međusobno povezanih realnosti”.

Šta su "ponavljajući snovi"?

Ovaj koncept se delimično poklapa sa spekulativnim idejama poput panpsihizma - filozofske teorije prema kojoj je svest fundamentalna osobina prirode, prisutna, u manjoj ili većoj meri, u svim delovima univerzuma, a ne samo kod ljudi ili životinja.

Ipak, prema Leongu, nisu svi snovi takve prirode. Ključnu ulogu igra njihova ponovljivost.

“Ponavljajući snovi, posebno oni sa živopisnim i doslednim scenarijima, mogu ukazivati na dublje veze sa drugim realnostima”, smatra on.

S druge strane, snovi povezani sa ličnim iskustvima često deluju nepovezano, sa iskrivljenim tokom vremena. Najneobičniji i najnerazumljiviji snovi verovatno su način na koji podsvest obrađuje naš život na Zemlji, dodao je.

Prema njegovoj hipotezi, ako “imate osećaj” da san ima jasan početak, sredinu i kraj - moguće je da svest zapravo “ulazi u neku drugu realnost”.

Leong, takođe, sugeriše da snažne emocije u ponavljajućim snovima mogu predstavljati “signal od paralelnih verzija nas samih”.

“Recimo, ako stalno sanjate da ste ‘zaglavljeni’ u srednjoj školi, to može odražavati nerešene psihološke teme, poput osećaja stagnacije ili straha od ličnog razvoja. Ali, isto tako može značiti da u nekoj drugoj stvarnosti zaista prolazite kroz to iskustvo. Ta emocionalna rezonanca, poput frustracije, mogla bi da se prenosi između dimenzija, stvarajući povratnu spregu između vaše svesti ovde i jedne od vaših alternativnih verzija“, rekao je Leong.

Foto: Shutterstock

Nema naučnih dokaza

Uprkos zanimljivosti ove teorije, njen najveći problem je nedostatak dokaza. Ne postoje empirijski podaci koji potvrđuju da su snovi “portali u druge svetove”. Iako kvantni fenomeni dovode u pitanje klasične predstave o vremenu i prostoru, savremena neuronauka i kognitivne nauke uglavnom odbacuju pomenutu teoriju kao nenaučnu.

Takođe, većina pravaca moderne psihologije izbegava metafizička objašnjenja snova. Biheviorizam ih posmatra kao “nusprodukte naučenog ponašanja i stimulusa iz budnog života, bez dubljeg značenja”. Drugi psiholozi smatraju da su snovi “izraz nerešenih konflikata ili neintegrisanih delova ličnosti”.

Sigmund Frojd je snove nazivao “kraljevskim putem do nesvesnog“, videći u njima odraz skrivenih želja i sukoba. Karl Jung je ponudio šire tumačenje, smatrajući da snovi “povezuju ljude sa kolektivnim nesvesnim i arhetipskim iskustvima”, ali nikada nije tvrdio da su oni “prolaz u druge realnosti”.

"Vrata u druge svetove"

Ukoliko bi se ispostavilo da su snovi zaista “vrata u druge svetove”, to bi značajno promenilo način na koji ljudi razumeju sopstveni život.

“Svaki put kada zaspite, ne biste se samo odmarali - istraživali biste. Živeli biste alternativne verzije sebe, donoseći odluke koje vode ka bezbrojnim realnostima”, kazao je Leong.

U takvom scenariju, granice između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti postale bi nejasne, a čak bi i smrt mogla izgubiti svoje konačno značenje.

“Možda je ne bismo doživljavali kao kraj, već kao prelaz - još jedan put ka novoj stvarnosti u kojoj svest nastavlja da se razvija”, zaključuje on.

(Telegraf.rs)