Kako se u afričkim zemljama proslavlja pravoslavni Uskrs: Postoji jedna značajna razlika

Stanovnici koji u afričkim zemljama slave pravoslavni Uskrs usvojili su praznične tradicije "Starog sveta", ali kontinent ima i svoje kulinarske i kulturne karakteristike - jedu se kvakoko (kukuruzna kaša), banane i jam, a za praznik se okuplja porodica, često na otvorenom.

"Afrikanci su u velikoj meri usvojili uskršnje tradicije 'Starog sveta', kao što su Rusija ili Grčka", izjavio je jeromonah Siluan (Braun), dekan Istočnog crkvenog okruga Ugande.

Preporučujemo

Uskršnja jaja različitih boja

Dodao je da se na ugandskom jeziku Uskrs naziva Amazukira Gamukama Vafe (Vaskrsenje Gospodnje) i da se na taj dan uvek održava zajednička gozba.

Jedina značajna razlika, rekao je, jeste to što svaka osoba pripada svom plemenu, svako ima svoje jedinstvene klanove, a svaki klan ima svoj "simbol".

Braun je objasnio da, na primer, klan Ndiga iz plemena Baganda ima ovcu kao simbol svog klana, tako da ne jedu ovčetinu kao znak poštovanja.

U Togu, pravoslavni hrišćani slave Uskrs na otvorenom i u katedrali.

"Od kada smo postali pravoslavci, pripremamo uskršnja jaja različitih boja, pečemo kolače i organizujemo šetnju sa svim vernicima do obale jezera Togo, tačnije do Agbodrafa, gde delimo bratsku trpezu", rekao je Boris Pitaso, sveštenik iz Toga.

On je dodao da je ove godine, tokom priprema za glavni hrišćanski praznik, pravoslavna omladina pravila uskršnje sveće od voska.

Otac Herman Mbarga, dekan Zapadnog crkvenog okruga Kameruna, objasnio je da Uskrs igra značajnu ulogu u životima vernika u Kamerunu. Najčešće, parohijani donose unapred pripremljene kuliče (uskršnje kolače) i jaja na uskršnju službu.

Nakon toga se služi kukuruzni kesica (kvakoko), a vernici razmenjuju kuliče i jaja pevajući vaskršnji tropar.

Foto: Pixabay/smallmana

Divan spoj ukusa, običaja i topline

Ovaj sveštenik dodaje da se tropar čita ne samo na francuskom, već i na lokalnim jezicima.

Protojerej Dimitrij Matienko, rektor Crkve Preobraženja Gospodnjeg na Mauricijusu, objasnio je da su za stanovnike ove zemlje - naviknute na raznovrsnu kuhinju sa morskim plodovima, začinjenim karijem i egzotičnim voćem - ruske uskršnje poslastice pravo otkriće.

Posebno ih iznenađuje jelo pasha (sveži sir). Inače, sveži sir je praktično nepoznat na Mauricijusu, a gusta, slatka smesa sa suvim grožđem izaziva veliko interesovanje. Kulič (uskršnji kolač) takođe izaziva oduševljenje - meštani ga smatraju pravim poslastičarskim čudom.

Otac Dimitrij je naglasio da su za stanovnike Mauricijusa ova jela prozor u drugu kulturu.

Oni sa interesovanjem slušaju priče o porodičnim tradicijama pečenja kuliča i oblikovanja pashe, napominjući da je upoznavanje sa pravoslavnim običajima divan spoj ukusa, običaja i topline, dok deca sa entuzijazmom farbaju uskršnja jaja.

Sveštenik Partenije Dansu, dekan Zapadnoafričkog okruga, rekao je da Zapadna Afrika ima mnogo lokalnih uskršnjih jela.

Na primer, u Obali Slonovače, to uključuje, između ostalog, kuvane ili pržene banane, slatki batat i prženi krompir, kuskus od kasave pod nazivom "atike", riblju čorbu i čorbu od jagnjetine.

(Telegraf.rs/Tanjug)