Ova baza JNA nekada je nadzirala Jadran sa visine od 1.300 metara: U Jugoslaviji su je zvali "Orlovsko oko"

Radarska baza bivše JNA, na velebitskoj koti Panos, bila je deo složenog sistema nadzora vazdušnog prostora nad gotovo polovinom jugoslovenskog dela Jadrana.

Sa ove tačke, gotovo 1.300 metara nad morem, vojska je detektovala i pratila letove u širokom području, i upozoravala na eventualnu opasnost.

Preporučujemo

Veza sa aerodromom Željava

Signal sa Panosa prebacivan je na kotu Repetitor na Ljubovu, a odatle do radarske baze koja se nalazila iznad Korenice, na Goloj Plješevici.

Ukoliko bi na moru ili nebu bila zapažena neprijateljska - ili barem sumnjiva aktivnost, upozorenje sa kote Panos u najkraćem roku bi stiglo do Željave, podzemnog vojnog aerodroma na granici BiH i Hrvatske, o kojem smo ranije pisali.

Dakle, radarska baza na Velebitskom masivu, udaljena tridesetak kilometara od Gospića, imala je ulogu glavnog osmatračkog punkta. Često je nazivana “orlovskim okom”, jer je mogla u kratkom vremenu da detektuje i prenese signal o mogućem narušavanju vazdušnog prostora.

Baza na Panosu nekada je bila u nadležnosti 5. armijske oblasti. Zbog položaja i strateške važnosti, bila je strogo obezbeđena i zatvorena za civilni pristup.

Foto: Shutterstock/ninopavisic

Nagle "promene" na terenu

U periodu aktivnog korišćenja, sve u vezi sa bazom bilo je obavijeno velom tajni. Stanovnici sela Lukovo Šugarje sećaju se učestalih preleta vojnih aviona, koji su počeli krajem 1968, a nakon čega su usledile promene na terenu.

Stanovnicima koji su imali kuće iznad magistralnog puta naloženo je da ih napuste. Oni koji su živeli dublje u planini ostali su praktično izolovani, bez pristupa drugim naseljima, magistrali, crkvi i groblju, prenosi Pun Kufer.

Na terenu su osvanuli betonski stubovi, između kojih je razvučeno više redova bodljikave žice, u nekim delovima i do pet paralelnih linija. Time je prostor dodatno fizički zatvoren i kontrolisan.

Zbog maskiranja vojnog objekta, put od Panosa prema Karlobagu nikada nije izgrađen, pa je kompleksu bilo moguće prići samo sa zadnje strane planine.

Radovi su bili zahtevni

Izgradnja baze na Panosu započela je krajem šezdesetih ili početkom sedamdesetih godina. Radovi su bili zahtevni i uključivali su značajne intervencije - kamen je bušen, sečen i oblikovan kako bi se dobio prostor za kompleks.

Spoljašnji deo objekta bio je projektovan tako da izgleda kao obična planinska zgrada, dok je podzemni deo skrivao tunele, tehničke prostorije, kablove i radarsku opremu.

Kompleks je bio deo standardnog sistema jugoslovenskih relejnih i radarskih baza, gde je spoljašnji izgled namerno minimalizovan, a funkcionalni deo smešten u podzemne strukture.

Vidljivi elementi bili su antenski stubovi, stražarske pozicije, helidrom, veliki rezervoar, kao i mreža energetskih i telefonskih instalacija koja je povezivala objekat s drugim vojnim tačkama.

Foto: Shutterstock/ninopavisic

Baza je danas napuštena

Izgradnja na koti Panos je završena tek nekoliko godina pre raspada Jugoslavije.

Danas, bivša radarska baza je napuštena. Posetioci mogu videti objekte bez prozora, vrata i bilo kakve tehničke opreme.

I njihova unutrašnjost je prazna - nema radarskih uređaja, kablova i druge originalne opreme, prenosi Novi list.

Na prostoru nekadašnje vojne baze danas dominira priroda, a "preuzeli" su je novi stanovnici - zmije, gušteri, miševi i druge životinje.

(Telegraf.rs)