Istetovirana influenserka se bavi istorijom i putuje kroz vreme na TikToku: Ali, postoji jedan problem s njom

Kloi, koja ima brojne tetovaže i ljubiteljka je krop-top majica i zalizane kose, nije vaša prosečna influenserka sa društvenih mreža. Ona ne reklamira najnovije serume za kožu, olovke za usne ili zelene detoks prahove: ona priča o istoriji.

Zapravo, ona radi mnogo više od samog pričanja. Na svom TikTok nalogu, Chloe vs. History, ona koristi veštačku inteligenciju (AI) kako bi oživela prošlost - putujući kroz vreme kroz ključne događaje svetske istorije (i nasumično se družeći sa dinosaurusima) kako bi gledaocima pokazala kako je to zaista izgledalo, piše Yahoo! Life.

U nekim epizodama ona čak pokušava da upozori ljude, bilo da su to putnici na Titaniku (snimak koji ima najviše pregleda - 4,3 miliona), seljani u Pompeji pre erupcije Vezuva ili žena Henrija VIII, Ana Bolen, pre nego što je izgubila glavu - iako je sve to uzaludno.

Gledaoci su oduševljeni. Jedan od komentara glasi: "Ovde učim više o istoriji nego u školi."

Iako su neki ukazali na istorijske netačnosti u video-snimcima, mnogi komentatori kažu da je ovo "AI u plemenite svrhe". "Volela bih da sam imala ovo dok sam predavala istoriju", podelila je jedna gledateljka. "Moji učenici bi to obožavali."

Iako (većina) gledalaca zna da Kloi zapravo nije putovala kroz vreme, možda ne shvataju da ona uopšte nije stvarna osoba. Sky News je nedavno ušao u trag tvorcu koji stoji iza naloga Chloe vs. History i otkrio da Kloi nije, kako piše u njenoj biografiji, "samo devojka iz L.A. izgubljena u istoriji" - ona je zapravo proćelavi britanski milenijalac. Džonatan Larami, britanski strateg za društvene mreže i zaljubljenik u istoriju, pokrenuo je nalog u februaru. Larami je o svojoj kreaciji rekao sledeće: "Ona nije stvarna, i definitivno nije ćelava."

Iznenađujuće, nakon ovog otkrića nije bilo mnogo negativnih reakcija - ljudi su bili više tužni zbog saznanja da Kloi ne postoji. Zapravo, Larami dobija pohvale na LinkedIn-u, navodeći da su povratne informacije "izuzetno pozitivne".

Larami je nedavno rekao za Fox News da je oduvek imao ideju o AI influenseru koji se bavi istorijom, a kada je tehnologija napredovala, počeo je da eksperimentiše.

"Istorija je generalno malo 'suva' na Jutjubu i drugim mestima", izjavio je on, "i mislio sam da joj treba malo osveženja - a posedovanje ličnosti uvek pomaže na društvenim mrežama. Kada se to dvoje kombinuje, očigledno se dobije pobednički recept."

Kloi nije jedini AI influenser koji objavljuje o istoriji. Postoje i drugi, uključujući That Time Traveler Guy i Mystery AI Man (koji je barem iskren u vezi sa tim). Ali ako kreatori poput Kloi uspevaju da zainteresuju ljude za prošlost, da li je uopšte važno što nisu stvarni?

Mogu li AI influenseri zaista da nas nauče istoriji?

Stručnjaci kažu da je situacija podeljena. Brendan Gilis, direktor za nastavu i učenje u Američkom istorijskom udruženju, kaže da mu se sviđa ideja iza ovih videa.

"Svaka tehnologija ili alat koji može pomoći da se šira i mlađa publika uključi u učenje o prošlosti može biti veoma dragocen", kaže on za Yahoo.

Ali to ima svoja ograničenja. Gilis upozorava da su istorije generisane veštačkom inteligencijom kvalitetne samo onoliko koliko i izvorni materijal na kojem su zasnovane. Napominje da AI koristi "drugi materijal na kojem je obučavana da popuni praznine, a to može dovesti do grešaka, pristrasnosti", kao i stereotipa. Zato se Gilis nada da ljudi, a posebno učenici, "uče veštine razlikovanja između snažnog materijala zasnovanog na dokazima i nekog od onog 'AI otpada' koji se nudi."

Priten Soundararadžan-Šah, izvršni direktor kompanije za obrazovnu tehnologiju PedagogyVentures, deli sličnu zabrinutost. Najveći problem koji on vidi je taj što se mnogo sadržaja AI influensera ne optimizuje nužno za učenje, već za angažovanje publike (engagement). To počinje od toga kako je glavni lik - u Kloinom slučaju, privlačna žena - dizajniran da "natera ljude da prestanu da skroluju i počnu da komuniciraju... što je veoma različito od procesa učenja". Ovaj pedagog dodaje: "Ponekad nas tehnologija navodi na misao da je to isto."

Soundararadžan-Šah to poredi sa gledanjem filma umesto čitanja knjige. Iako kaže da filmska verzija može biti privlačna, "gubite mnogo u smislu intelektualnog razvoja - kao što je potreba da zamislite lica likova i scene... i popunite praznine sopstvenim informacijama, posmatrajući kako se to menja dok čitate knjigu i otkrivate nove detalje."

Kada bi ljudi zaista učili istoriju kroz ove snimke i sticali znanje kako bi bolje razumeli svet, kaže on, "bio bih veoma srećan. Ali sam veoma skeptičan da smo trenutno i blizu toga."

Drugi načini za učenje o istoriji - bez veštačke inteligencije

I Gilis i Soundararadžan-Šah kažu da postoji mnogo načina da se uči o istoriji bez AI, a koji su daleko od dosadnih. Gilis preporučuje online materijale Smitsonijana, kao i Crash Course, Jutjub serijal o američkoj i svetskoj istoriji za koji kaže da je "zasnovan na pažljivom istraživanju i pisanju i nije generisan veštačkom inteligencijom."

Ili se upustite u pripovedanje: Soundararadžan-Šah preporučuje čitanje istorijske fikcije ili gledanje dokumentaraca i dokudrama. Ako se nešto pojavi na vašem mrežnom profilu i privuče vam pažnju, on sugeriše da to iskoristite kao polaznu tačku da pronađete verodostojniji izvor i dublje istražite. Kako god da odlučite to da radite, Gilis kaže: "Zaista je sjajno i važno što ljudi imaju apetit da nauče više o istoriji."

(Telegraf.rs)