Keopsova piramida ima novi problem: Naučnici otkrili zabrinjavajuće "signale" u njenim odajama

Unutar Keopsove piramide u Gizi naučnici su otkrili zabrinjavajuće tragove, koji ukazuju koliko je jedno od najpoznatijih svetskih čuda zapravo osetljivo.

U drevnoj građevini je pronađeno nešto naizgled neupadljivo, ali što može predstavljati problem u budućnosti.

Preporučujemo

Korišćenje moderne metode

Nova studija objavljena u časopisu Scientific Reports nije se bavila tajnim komorama niti izgubljenim blagom, već površinom kamenih blokova u Kraljevskoj i Kraljičinoj komori.

Istraživanje je sprovedeno u okviru projekta ScanPyramids, koji je okupio stručnjake sa Tehničkog univerziteta u Minhenu, Univerziteta u Kairu i drugih institucija.

Naučnici su koristili rentgensku fluorescentnu analizu (XRF) koja omogućava ispitivanje hemijskog sastava površine - bez njenog oštećenja. U Egiptu je ovakav pristup izuzetno važan, jer uzimanje uzoraka na arheološkim lokalitetima podleže strogim pravilima.

Tim otkriva da su mikrouzorci uzeti isključivo sa izbočina ili prirodno odvojenog materijala, a analizirani su u Kairu.

U narednom videu možete saznati kako moderne, nedestruktivne metode, pomažu naučnicima da istraže Keopsovu piramidu:

Potrebno dugoročno praćenje

Najveće iznenađenje donela je Kraljičina komora. Na blokovima krečnjaka su uočene bele naslage, za koje su analize pokazale da je glavni sastojak halit - obična kamena so.

Problem nastaje jer se so prilikom promena vlažnosti kristalizuje, otapa i ponovo kristalizuje. U porama kamena može stvarati pritisak, postepeno ga slabeći.

Situacija u Kraljevskoj komori je drugačija. Tamo zidove čine blokovi crvene asuanske granitne stene, a naučnici su primetili tragove kondenzacije, promene boje i solne naslage, posebno u gornjim delovima zidova i pri plafonu.

Studija, takođe, beleži prvo korišćenje XRF mapiranja direktno na licu mesta za karakterizaciju granita koji potiče iz današnjeg Asuana, u južnom Egiptu, prenosi Smechlapi.

Ovo ne znači da se piramida raspada pred našim očima. Daleko od toga. Ipak, analiza ukazuje da spomenik star više od 4.500 godina reaguje na mikroklimatske uslove, vlažnost, ugljen-dioksid i prisustvo posetilaca.

Naučnici zato predlažu dugoročno praćenje uslova unutar komora. U ovom slučaju, nije reč o senzacionalnom otkriću skrivene prostorije, već o “tihim signalima” sa zidova koji mogu odlučiti o njihovoj budućnosti.

(Telegraf.rs)