Jadranom pliva grdosija od 400 kilograma i gotovo 4 metra: Evo šta je važno da znaju kupači

Portal Dnevno nastavlja sa zanimljivim serijalom koji se ne bavi mitovima i narodnim strahovima, već stvarnim prikazima životinja koje s razlogom nose titulu “najopasnijih stanovnika Hrvatske”.

Posle najotrovnije ribe Jadrana - morskog pauka, vreme je da upoznamo modrulja ili plavu ajkulu (Prionace glauca).

Preporučujemo

Aktivan predator

Reč je o jednoj od 29 vrsta ajkula koje nastanjuju Jadransko more, a ujedno je široko rasprostranjena u svim svetskim morima, od Norveške do Čilea.

Danas je postala retka u Jadranu i ima status strogo zaštićene vrste.

Plavu ajkulu je lako prepoznati po izduženom telu, u obliku torpeda. Gornji deo je obojen u tamnoplavu-indigo nijansu, što joj omogućava odličnu kamuflažu, dok je stomak bele boje.

Može da naraste do 335 centimetara, iako su zabeleženi primerci dugi gotovo četiri metra i teški blizu 400 kilograma.

Kao izrazito aktivan predator, hrani se prvenstveno plavom ribom, poput skuše, a na jelovniku se često nalaze lignje, morski rakovi i ptice.

Opremljena je velikim očima i oštrim zubima, a uprkos masivnom telu sposobna je da razvije impresivnu brzinu - tokom lova može da dostigne čak 70 km/h.

Mala opasnost od napada

Plave ajkule su poznate kao “putnici svetskih okeana”, pri čemu su ženke sklonije transatlantskim migracijama dugim i do 6.000 kilometara. Tokom tih putovanja, često menjaju dubine, zaranjajući i do 350 metara.

Ženka rađa žive mladunce. Parenje je često agresivno, pa mužjaci grizu ženke za peraja kako bi održali stabilnost, zbog čega ženke imaju znatno deblju kožu. Nakon devet do dvanaest meseci razvoja, ženka u proseku na svet donese između 25 i 50 mladunaca dugih oko 40 centimetara.

Zbog impresivne veličine, plave ajkule se smatraju opasnim, ali stručnjaci naglašavaju da su napadi na ljude izuzetno retki. Tome u prilog govori podatak da je tokom više od četiri veka zabeleženo 13 slučajeva napada, od kojih je manji broj imao fatalan ishod.

To znači da je oprez neophodan, ali ne i da je ova životinja aktivno opasna.

“Stalno je prisutna vrsta u Jadranu, ali je stvarna opasnost od napada na kupače veoma mala. Pre svega zato što je to vrsta otvorenog mora i većinu vremena boravi daleko od plaža i plićaka“, objašnjavaju stručnjaci.

Oni dodaju da ribari ili ronioci najčešće sreću plave ajkule na otvorenom moru i da su morska stvorenja prema njima uglavnom nezainteresovana.

Ozbiljno ugrožena vrsta

Pojava ove ajkule blizu obale obično privlači veliku medijsku pažnju upravo zato što je reč o retkoj i neuobičajenoj situaciji.

“Iako postoje podaci da se u proleće približava obali zbog razmnožavanja, verovatnije je da je uzrok veća količina ribe tokom proleća i njena potraga za hranom“, navode eksperti.

Ipak, uprkos važnoj ulozi u ekosistemu, ova vrsta danas je ozbiljno ugrožena ljudskim aktivnostima.

Na globalnom nivou godišnje se ulovi između 10 i 20 miliona jedinki, što čini oko 20 odsto ukupnog svetskog ulova ajkula.

Plava ajkula najčešće nije ciljano lovljena, već strada kao “usputni ulov” tokom potrage za tunama i sabljarkama, a prvenstveno zbog potražnje za perajima koja se koriste u gastronomskim specijalitetima (poput supe od ajkulinih peraja).

U Hrvatskoj je plava ajkula strogo zaštićena zakonom, što znači da je svaki namerni ulov, povređivanje ili uznemiravanje ovog stvorenja strogo kažnjivo.

(Telegraf.rs)