Rusi izbušili rupu u Zemljinoj kori duboku 12.262 metra: Evo šta su pronašli i zašto su je ZAPEČATILI

Desetak kilometara od grada Zapoljarni na krajem severozapadu evropskog dela Rusije, skrivena u hladnoj tundri, nalazi se Kolska superduboka bušotina - najdublja koju je čovečanstvo ikada iskopalo.

Iako prečnika svega 23 centimetra, doseže impresivnih 12.262 metra u dubinu.

Preporučujemo

Specijalno dizajnirane mašine

Projekat je započet 1970. godine u Sovjetskom Savezu, u blizini granice s Norveškom. Ambiciozni cilj bio je da se dostigne 15 kilometara dubine i da se istraže do tada nepoznati slojevi Zemljine kore.

Bušenje se izvodilo specijalno dizajniranim mašinama, uključujući Uralmash-4E i kasnije Uralmash-15000, budući da tadašnja tehnologija nije bila pripremljena za takve uslove.

Uprkos naporima, glavno bušenje je zaustavljeno između 1992. i 1994. godine na dubini od 12,2 kilometra. Glavni razlog bila je ekstremna temperatura od oko 200 stepeni Celzijusa, koja je ometala rad mašina, kao i nedostatak finansijskih sredstava.

Projekat je zvanično napušten 2008. godine, a bušotina zapečaćena metalnim poklopcem (naslovna fotografija).

Ceo kompleks je napušten

Na osnovu prikupljenih podataka, Rusi su procenili da je temperatura na 15 kilometara dubine oko 300 Celzijusa i da njihova mehanizacija tada jednostavno više ne bi radila. Već i na dostignutoj dubini stene su se ponašale “poput plastike”.

Osim temperature, naučnike je iznenadilo otkriće vode na dubinama za koje se smatralo da su potpuno suve, kao i otkriće mikroskopski sitnih fosila na dubini od vrtoglavih 6,7 kilometara, prenosi Večernji list.

Danas, kompleks je napušten, ali i dalje privlači radoznalce i entuzijaste koji dolaze da pogledaju zarđali poklopac ispod kojeg leži “najdublji pogled” čovečanstva u unutrašnjost Zemlje. Kolska bušotina ipak nije bila uzaludna - naučnicima je pružila niz fascinantnih otkrića.

Godine 1990, duboko u Zemljinu koru bušili su i Nemci, na području Bavarske. Stigli su do 9.101 metar i tamo izmerili temperaturu od 260°C. Kako se na tim temperaturama stene ponašaju poput tečnosti, rupu je bilo nemoguće održavati prohodnom, te je projekat obustavljen.

(Telegraf.rs)