Nešto neverovatno se dešava u zoni isključenja Fukušime: "Super svinje" menjaju pravila igre

U napuštenim delovima Fukušime, nekada domaće svinje koje su ostavljene nakon katastrofe 11. marta 2011. godine sada predstavljaju neočekivanu priču o prilagođavanju i evoluciji.

Naučnici su nedavno otkrili da su ove životinje razvile “izuzetne reproduktivne sposobnosti”, što je omogućilo da njihova populacija raste brže nego što je uobičajeno kod divljih životinja.

Preporučujemo

Fenomen nije zanemarljiv

Prema istraživanju tima sa Univerziteta Hirosaki, prirodnim mešanjem domaćih i divljih svinja stvorena je “hibridna populacija” koja se razmnožava gotovo neprekidno tokom cele godine.

“Ovo je primer kako životinje mogu izuzetno brzo da se prilagode novim uslovima kada izostane ljudska aktivnost”, objašnjava autor studije, profesor Šingo Kaneko.

Podsećamo, zemljotres 2011. godine, jačine 9,0 Rihtera, izazvao je cunami koji je uništio domove 450.000 ljudi i doveo reaktore u elektrani Fukušima Daiči do katastrofalnog stanja.

U tom haosu, stočari su bili primorani da napuste farme, ostavljajući iza sebe hiljade domaćih svinja. Vrata štala su ostala otvorena ili su se vremenom oštetila, omogućavajući životinjama da pobegnu u okolne šume i napuštena polja.

Posledice otkrivenog fenomena nisu zanemarljive. Ovakve “hibridne” vrste su poznate po tome što uništavaju poljoprivredne useve, narušavaju ekosisteme i ugrožavaju autohtonu divljač. Slični problemi beleže se širom sveta, od SAD do Evrope, gde su postale jedna od najrazornijih invazivnih vrsta.

"Kad ljudi nestanu iz ekosistema"

Istraživači su analizirali DNK gotovo 200 životinja u regionu, tokom poslednjih godina, koristeći posebne markere da bi pratili kretanje gena kroz populaciju. Zaključak je da “hibridi”, čije su majke bile domaće svinje, zadržavaju reproduktivne prednosti svojih predaka, dok njihova genetska struktura postepeno postaje slična divljim svinjama.

Koautor studije, dr Donovan Anderson, objašnjava: “Jedinstvena osobina domaćih svinja - brz, celogodišnji reproduktivni ciklus - verovatno je ključ razumevanja zašto se ove populacije toliko brzo šire“.

Ovo otkriće pruža dragocene uvide za zvaničnike koji se bave upravljanjem invazivnim vrstama. Razumevanje kako se reproduktivne osobine prenose i ubrzavaju može pomoći u predviđanju budućih ekspanzija populacija i razvoju efikasnijih strategija kontrole.

Profesor Šingo Kaneko dodaje da Fukušima pruža retku priliku za proučavanje ove dinamike, prenosi Daily Mail.

“Kada ljudi nestanu iz ekosistema, životinje pronalaze načine da se prilagode i brzo šire - to je lekcija za upravljanje divljim stvorenjima i očuvanje prirode“, zaključio je.

Dok vlasti i istraživači nastoje da pronađu efikasne metode kontrole “hibridnih” populacija, studija iz Fukušime naglašava širu poruku - priroda često pronalazi put da se prilagodi, a neočekivane okolnosti mogu dovesti do dugoročnih promena u životinjskim populacijama, čak i decenijama nakon početnog događaja.

(Telegraf.rs)