LETO JE NJIHOVO DOBA Kad ugledate stršljena, nemojte ni slučajno da napravite OVU grešku

Portal Dnevno nastavlja sa zanimljivim serijalom koji se ne bavi mitovima i narodnim strahovima, već stvarnim prikazima životinja koje s razlogom nose titulu “najopasnijih“.

Danas ćemo detaljnije upoznati stršljena, koji pripada porodici Vespidae, a prisutan je širom Balkanskog poluostrva.

Preporučujemo

Igraju važnu ulogu

Reč je o najvećim eusocijalnim osama koje u pojedinim slučajevima mogu dostići dužinu od 45 milimetara. Razlikuju se od svojih rođaka po specifičnoj anatomiji glave, preciznije po relativno širem temenu, kao i po zaobljenom prednjem delu abdomena koji se nalazi neposredno iza struka.

Ovi insekti igraju važnu ulogu u održavanju prirodne ravnoteže jer se, loveći čak i tokom vedrih noći, hrane brojnim parazitima. Prosečan roj broji između 300 i 400 jedinki. Tokom letnjih meseci mogu sakupiti oko pola kilograma plena dnevno, čime zajedno sa slepim miševima predstavljaju najvažnije regulatore populacije štetnih insekata u krugu od 1.500 metara od svog gnezda.

U pčelarskoj literaturi dugo je postojala zabluda da se odrasli primerci hrane mesom ulovljenih pčela i drugih insekata, što je biološki nemoguće, jer razvijeni stršljeni ne mogu da vare čvrste proteine.

Energiju crpe isključivo iz slatkih supstanci u prirodi, poput biljnih sokova iz oštećenih stabala ili tečnosti iz ispucalog voća, dok ulovljene pčele prerađuju u sluzavu kašu bogatu belančevinama kojom hrane isključivo larve.

Manje ratoborni od osa

Iako stršljeni žestoko brane svoje leglo, opasnost koju predstavljaju za ljude i domaće životinje u javnosti je često preuveličana. Njihov otrov je po sastavu manje toksičan od osinjeg, ali je ubod znatno bolniji zbog deblje i duže žaoke koja prodire duboko u kožu, kao i visoke koncentracije acetilholina - supstance koja izaziva snažan osećaj pečenja.

Ubod u pravilu nije smrtonosan za zdravog čoveka. Izuzetak predstavljaju osobe sklone alergijskim reakcijama, kao i ubodi u predelu usta i grla, koji zbog oticanja i opasnosti od gušenja zahtevaju hitnu medicinsku intervenciju.

Osobe koje razviju dramatične simptome moraju odmah da se obrate lekaru radi primene antihistaminika ili epinefrina, dok bi osobe sa potvrđenom jakom alergijom trebalo strogo da izbegavaju boravak u blizini mogućih šumskih staništa osa i stršljenova bez obezbeđene preventive.

Uopšteno, stršljeni su znatno manje ratoborni i skloni napadima od osa, pa se neprijatne situacije najčešće izbegavaju smirenim ponašanjem.

Poznate 22 različite vrste

Zbog sistematskog uništavanja staništa, stršljeni su danas u Evropi postali izuzetno ugroženi, zbog čega se nalaze na crvenoj listi, dok je u nekim zemljama poput Nemačke još od 1987. zakonom strogo zabranjeno i kažnjivo svako neovlašćeno uklanjanje ili premeštanje njihovih gnezda - bez odobrenja ekoloških stručnjaka.

Unutar roda stršljenova, širom sveta, prepoznate su 22 različite vrste, od kojih je većina rasprostranjena u tropskim predelima Azije, dok je evropski stršljen široko rasprostranjen od Evrope i Rusije, preko severoistočne Azije, pa sve do Severne Amerike.

Ova autohtona evropska vrsta prepoznatljiva je po crno-žutoj boji, pri čemu radilice dostižu dužinu između 15 i 25, a matice do 35 milimetara.

Reč je o društvenim insektima koji najčešće grade gnezda u šupljinama starog drveća, ali neretko i unutar ljudskih građevina, recimo ispod krovova ili streha. Ciklus započinje u proleće kada prezimela matica osniva potpuno novu koloniju, pri čemu se nikada ne vraća u staro i napušteno gnezdo iz prethodne sezone.

Pretnja za pčelarstvo

U južne evropske krajeve, uključujući Hrvatsku, nedavno se, nakon više od 50 godina, vratio orijentalni stršljen (Vespa orientalis). Ovaj insekt crvenog tela sa žutom glavom i prugama - koji za razliku od evropskog srodnika gnezda pravi nisko u zemlji, među kamenjem ili u korenju - smatra se potencijalno opasnim.

Njegova aktivnost je na vrhuncu u ranu jesen, a ubod može izazvati smrtonosne alergijske reakcije.

Sa ozbiljnim ekološkim izazovima suočava se i ostatak Evrope gde se nezaustavljivo širi azijski stršljen (Vespa velutina), vrsta “uvežena“ u Francusku 2004. godine, kojoj blage zime i klimatske promene u velikoj meri olakšavaju opstanak.

Nešto je manji od evropskog stršljena, ima tamnije telo i karakteristične žute noge, a specifičan je po tome što tokom leta seli koloniju visoko u krošnje drveća, gde gnezda ostaju skrivena sve do jesenskog opadanja lišća.

Iako nije primarno agresivan prema ljudima, predstavlja pretnju pčelarstvu jer ženke masovno love medonosne pčele kako bi obezbedile proteine za potomstvo, što dovodi do uništenja pčelinjih zajednica. Zbog neznanja i panike, građani često mešaju vrste i pogrešno uništavaju korisnog domaćeg stršljena, što je u nekim zemljama strogo kažnjivo.

Najveći predstavnik ovog roda na svetu je džinovski azijski stršljen (Vespa mandarinia), zastrašujući insekt koji prirodno obitava u istočnim i južnim delovima azijskog kontinenta.

Ova vrsta gradi specifična gnezda duboko u zemlji - kopanjem ili preuređivanjem napuštenih podzemnih tunela koje su ranije napravili glodari - kao i u neposrednoj blizini trulog korenja borovih stabala.

Iako je krajem 2019. zabeležen njegov prodor u Severnu Ameriku, što je izazvalo uzbunu zbog opasnosti od širenja invazivne vrste, zvanični podaci pokazuju da od novembra 2022. na tom području nije bilo novih potvrđenih viđenja.

Stručnjaci veruju da je džinovski azijski stršljen u toj regiji uspešno iskorenjen, dok na evropskom tlu ova vrsta, na sreću, još nije zabeležena.

Saveti stručnjaka

Stručnjaci napominju da u susretu sa stršljenovima nikako nije preporučljivo mahanje rukama i bežanje, jer ga nagli pokreti dodatno razdražuju i plaše, što može izazvati odbrambeni ubod.

Najbolja strategija u takvim situacijama jeste da se ostane potpuno miran i sabran, te da se sačeka da insekt ode, tim pre jer su stršljeni u pravilu manje nervozni i manje skloni ubadanju od manjih osa sa istog područja.

Kako bi se rizik u prirodi sveo na minimum, poželjno je izbegavanje šarene odeće koja bojama podseća na cveće, smanjenje jakih telesnih i kozmetičkih mirisa - poput znoja ili cvetnih parfema koji dokazano privlače insekte - kao i nošenje zaštitne odeće preko izložene kože.

Takođe, prilikom boravka na otvorenom nikako ne treba hodati bez obuće.

(Telegraf.rs)