Misterija "izduženih" lobanja iz Perua raspalila maštu: Naučnici ni posle DNK analiza ne znaju njihovo poreklo

Čuvene peruanske “izdužene” lobanje ponovo su dospele u medijsku žiži, a nakon novih DNK analiza koje nisu uspele da daju konačan odgovor o njihovom poreklu.

Očekivano, to je dodatno podgrejalo teorije o mogućoj “vanzemaljskoj vezi”, prenosi Daily Star.

Preporučujemo

Menjali oblik lobanja dece?

Tim naučnika sa Univerziteta Liberti u Virdžinija pokrenuo je detaljno istraživanje lobanja iz oblasti Parakas - neobične kolekcije više od 300 posmrtnih ostataka koje su arheolozi otkrili dvadesetih godina prošlog veka.

Među istoričarima i arheolozima decenijama preovlađuje mišljenje da su neobični, izduženi oblici lobanja rezultat drevne prakse vezivanja glava beba, između 800. i 100. godine pre nove ere.

Smatra se da su drevni narodi koristili daske, tkanine i različite vrste pritiska kako bi menjali oblik lobanje dece još u najranijem uzrastu, često kao simbol društvenog statusa, moći ili pripadnosti eliti.

Međutim, pojedini istraživači ukazuju da su takvi zaključci uglavnom zasnovani na vizuelnim analizama i istorijskim pretpostavkama, dok čvrsti genetski dokazi do danas nisu pružili potpuno objašnjenje.

Ilustracija: Shutterstock

Dve metode za analizu

Pošto su prethodni pokušaji genetskog testiranja završili bez jasnih rezultata, naučnici su sada primenili novu metodu. Oni su bušili zube da bi izvukli sitne tragove materijala iz unutrašnjosti, nadajući se da će uspeti da rekonstruišu genetski kod.

Ipak, nisu dobili konačan odgovor.

Zbog neubedljivih rezultata, pristalice “teorije o vanzemaljcima” i dalje tvrde da bi misteriozne mumije mogle predstavljati bića koja “nisu ljudskog porekla”.

Naučnici su posebno analizirali zube jer oni funkcionišu poput svojevrsnih “drevnih DNK sefova”, pošto mogu da odole propadanju i hiljadama godina čuvaju biološki materijal.

Kako bi došli do tragova, istraživači su koristili dve različite metode. Prva je podrazumevala pažljivo struganje mikroskopskih količina praha iz korena zuba, dok je druga bila mnogo agresivnija - čitav zub pretvaran je u fini prah pomoću standardnog mlina.

Iako je metoda mlevenja dala čak pet puta više DNK materijala, količina dobijenih podataka i dalje nije bila dovoljna za konačan naučni zaključak.

Istraživači veruju da je genetski materijal tokom vekova jednostavno previše degradirao, ali naglašavaju da ne odustaju.

Foto: Igor Muravyev/Shutterstock

Za sada nema dokaza

Njihov sledeći korak biće proces poznat kao demineralizacija, tokom kojeg će pokušati da rastvore delove kostiju da bi došli do kvalitetnijih uzoraka DNK. Dobijeni rezultati potom će biti upoređeni sa uzorcima kose uzetim sa pronađenih ostataka.

Pažnju javnosti izazvalo je i istraživanje iz 2022. godine, kada su naučnici iz Južne Amerike analizirali 159 lobanja sa nalazišta Parakas. Oni su zaključili da 98 odsto lobanja nosi tragove “namerne modifikacije oblika glave”.

Istoričari smatraju da su drevna plemena širom Perua, Bolivije i Ekvadora čvrsto vezivala glave novorođenčadi uz pomoć dasaka i tkanina, dok “lovci na NLO” ne prihvataju takvo objašnjenje.

Dejvid Čajldres, gost popularne emisije “Ancient Aliens”, navodi da su drevna plemena možda pokušavala da “oponašaju napredna kosmička bića” za koja su verovala da su nekada posetila Zemlju.

Uprkos brojnim teorijama i spekulacijama, naučna zajednica za sada nema dokaz koji bi potvrdio “vanzemaljsko poreklo”. Misterija drevnih lobanja iz Perua tako ostaje jedna od najkontroverznijih arheoloških tema modernog doba.

(Telegraf.rs)