Ovaj bunker je izgrađen u vreme Tita, duboko u utrobi Visa: Mogao je da spasi 500 ljudi od atomskog udara

Ostrvo Vis decenijama je bilo sinonim za vojnu izolaciju, ključna tačka odbrane bivše Jugoslavije i “švajcarski sir” probušen kilometrima podzemnih hodnika.

Ipak, jedno mesto u samom srcu jadranskog ostrva, skriveno ispod brda Hum, predstavlja vrhunac hladnoratovske paranoje i inženjerskog genija.

Preporučujemo

"Betonski lavirint obavijen tamom"

To je ARK Vela glava - Atomska ratna komanda, objekat koji se u vojnim krugovima nazivao “Mali Split”.

Hrvatski istraživači, Alen Banković i Nino Kocijan, donose ekskluzivnu reportažu sa ove najmoćnije lokacije pre napuštanja ostrva Vis, objavljenu na YouTube kanalu Terra Croatia.

Nakon nedelja “lutanja” po skrivenim vojnim objektima, građenim u vreme kada je Josip Broz Tito bio predsednik SFRJ, autori su stigli do krajnje tačke.

“Tamo gde prestaje turistički Vis sa svojim razglednicama i plažama, počinje sivi, betonski lavirint obavijen potpunom tamom i stopostotnom vlagom”, opisali su.

Sama topografija Vele glave sugeriše njenu stratešku važnost. Dok su ostale baze na ostrvu projektovane za blisku odbranu, topove i torpeda, Vela glava je građena 1970-ih godina sa jednim jedinim ciljem - obezbediti opstanak vojnog vrha i upravljanje celim sektorom Vojno-morske oblasti u slučaju nuklearnog rata.

Prvi koraci kroz masivna, zarđala protuatomska čelična vrata odmah menjaju percepciju prostora. Spoljni suvi vazduh i letnja vrućina u sekundi nestaju, ustupajući mesto teškom, vlažnom vazduhu koji miriše na staru elektroniku, beton i decenije izolacije.

Foto: puntacristo/Shutterstock

Neverovatna autonomija objekta

“Osećaj je klaustrofobičan, ali ujedno i fascinantan. Zvuk naših koraka ovde dobija neobičan, sablasan odjek. Znaš da hodaš prostorom koji je projektovan da izdrži direktan nuklearni udar srednje jačine”, govore Alen i Nino.

Kada su upalili reflektore, svetlost je “presekla” mrak i otkrila kilometre savršeno polukružnih betonskih hodnika koji se granaju duboko u utrobi brda, nekih 60 metara ispod čvrste stene.

Ono što Velu glavu izdvaja od običnih tunela jeste njena neverovatna autonomija. Prodirući dublje u kompleks, istraživači su prolazili pored prostorija koje su nekada činile srce ovog podzemnog grada.

Ovde je sve bilo podređeno preživljavanju do 500 ljudi - oficira, tehničara i vojnika - koji su mogli da provedu do godinu dana bez ikakvog kontakta sa spoljnim svetom, prenosi Dnevno.hr.

Nino je reflektorom osvetlio ostatke masivnih ventilacionih sistema koji su trebali da filtriraju radioaktivne čestice i bojne otrove. Nešto dalje naišli su na prostrane niše u kojima su nekada brujali ogromni dizel agregati za struju, dok su se u podnim bazenima skrivale hiljade litara pijaće vode.

Najjeziviji deo objekta svakako je njegovo medicinsko krilo. Unutar Vele glave nalazila se potpuno opremljena podzemna bolnica, uključujući kompletnu hiruršku operacionu salu. Danas, ogoljena do betona, ta prostorija izaziva trnce.

Poslednja stanica u serijalu

Dok su dokumentovali objekat, autorima se nametnula jedna istorijska crta koja zvuči gotovo neverovatno:

“Jugoslovenska vojna preduzeća i inženjeri, koji su zanat pekli upravo na Visu i u kultnom bunkeru u Konjicu, kasnije su unajmljeni od strane režima Sadama Huseina“, tvrde autori i nastavljaju:

“Upravo po uzoru na ove naše, balkanske, građeni su i predsednički bunkeri u Bagdadu koji su devedesetih odolevali američkim bombama za probijanje armiranog betona”.

Boravak u podzemlju Vele glave završio je na najefektniji mogući način - usponom. Iz operativnog središta, hodnici vode do strmog, uskog betonskog stepeništa koje se, poput rudarskog okna, penje uspravno kroz utrobu brda. Nakon stotina stepenica provedenih u mraku i tišini, pred istraživačima se otvorilo zaslepljujuće svetlo dana.

Izbivši na površinu, na napuštene osmatračnice i radarske položaje, smeštene tik ispod vrha planine Hum, dočekao ih je pogled koji puca na otvoreno more i modri horizont Jadrana. Vela glava bila je njihova poslednja stanica u serijalu ostrvskog putopisa.

Sa ovim podzemnim “divom” Alen i Nino završavaju svoju odiseju na Visu. Ostrvo su detaljno pretražili i dokumentovali, ostavljajući iza sebe njegove tunele da i dalje u tišini svedoče o vremenu kada je ovaj komad raja bio jedno od najmilitarizovanijih mesta u Evropi.

(Telegraf.rs)