Google želi da pusti 32 miliona komaraca u prirodu: Biće zaraženi posebnom bakterijom, evo šta im je plan

Koji je najbolji način za borbu protiv komaraca koji prenose bolesti? Dodati još komaraca.

Barem je to plan naučnika okupljenih oko programa Google Debug. Istraživači žele da, kao prvi korak, puste po 16 miliona komaraca u Floridi i Kaliforniji. Nakon toga, planiraju da isto ponove i naredne godine.

Preporučujemo

Sterilni mužjaci na slobodi

Ideja da se populacija komaraca smanji dodavanjem još miliona jedinki na prvi pogled deluje kontradiktorno. Međutim, da bi se razumeo projekat, potrebno je pogledati protiv kojih se komaraca istraživači bore, kao i kakve komarce planiraju da puste u prirodu.

U najkraćem, reč je o borbi “dobrih” protiv “loših” komaraca.

Na zvaničnoj stranici programa Google Debug navodi se da je plan istraživača da “uzgajaju sterilne mužjake i puštaju ih među divlje populacije insekata”.

“Kada se divlja ženka pari sa sterilnim mužjakom, njena jaja se neće izleći. Populacija postaje manja sa svakom novom generacijom“, navodi se.

Mužjaci komaraca koji će biti pušteni biće zaraženi bakterijom Wolbachia, koja ih čini sterilnim.

Prema planu, to bi trebalo da dovede do dva efekta:

- sledeća generacija komaraca trebalo bi da bude manja, jer će jaja ženki ostati neoplođena;

- dodatni komarci ne znače i više ujeda za ljude, pošto mužjaci komaraca ne ujedaju.

Ipak, odvajanje mužjaka od ženki nije jednostavan zadatak. Upravo zbog toga istraživači u okviru programa Debug rade na razvoju “tehnologija koje kombinuju senzore, algoritme i nova inženjerska rešenja kako bi brzo i precizno razvrstavale mužjake i ženke“.

Foto: Shutterstock/Gorodenkoff

"To je veoma loš komarac"

Međutim, tehnologija nije jedini izazov. Milioni komaraca ne mogu jednostavno biti pušteni u prirodu bez odgovarajućih dozvola.

Kompanija Google je zbog toga podnela zahtev za dozvolu Američkoj agenciji za zaštitu životne sredine (EPA), a odluka te institucije još se čeka, prenosi DW.

“Meta” programa Debug nisu komarci koji prirodno nastanjuju Floridu ili Kaliforniju. Istraživači žele da se bore protiv Aedes aegypti, invazivne vrste poreklom iz Afrike.

Ovaj komarac prenosi denga groznicu, žutu groznicu, virus Zika i čikungunju, bolest koju prate izuzetno jaki bolovi u zglobovima i koja može da traje mesecima, pa čak i godinama.

Prema podacima programa Debug, čak 40 odsto svetske populacije nalazi se u riziku od oboljenja koje prenosi upravo ovaj komarac. Vrsta Aedes aegypti proširila se u tropske, suptropske i umerene regione širom sveta.

“To je veoma loš komarac”, kaže Nejtan Burket-Kadena, vanredni profesor u Laboratoriji za medicinsku entomologiju Univerziteta Floride.

Pošto ova vrsta nije autohtona na Floridi, ne postoje životinje koje zavise upravo od ovog komarca kao izvora hrane, objasnio je Burket-Kadena.

“Kada bi Google počeo da cilja autohtone vrste komaraca, tada bih bio zabrinut zbog lančanih posledica po životnu sredinu”, dodao je on.

Pošto Aedes aegypti nije autohtona vrsta na Floridi, to, prema njegovim rečima, ne bi trebalo da predstavlja problem.

Sličan pristup primenjuje i Svetski program za komarce (World Mosquito Program), organizacija kojom upravlja Univerzitet Monaš iz Australije. Ova organizacija, takođe, bori se protiv komaraca koji prenose bolesti i u različitim državama širom sveta pušta mužjake zaražene bakterijom Wolbachia.

Takvi programi trenutno se sprovode u Aziji, Okeaniji i širom američkog kontinenta.

Aedes aegypti; Foto: The Syndicate / Alamy / Profimedia

Podeljena mišljenja i kritike

Prema podacima monitoringa Svetskog programa za komarce, bakterija Wolbachia prenosi se sa jedne generacije komaraca na sledeću, čime se dugoročno smanjuje broj jedinki koje prenose bolesti.

Organizacija posebno ističe da “u područjima gde je prisutan visok nivo bakterije Wolbachia nije zabeležena nijedna epidemija denga groznice“.

Zbog toga se čini da zaista postoji način da se smanji populacija vrste Aedes aegypti.

Ipak, ostaje pitanje etike. Da li ljudi imaju pravo da se u tolikoj meri mešaju u prirodu? Da li bi trebalo smanjivati populacije, čak i populacije štetočina, samo zato što je to moguće?

Entomolozi na ta pitanja odgovaraju potvrdno.

“Većina vrsta ljudima ne nanosi nikakvu štetu i zapravo su veoma lepi organizmi. Međutim, na mnogim mestima ljudski životi zaista su ugroženi invazivnim vrstama, a oni koji su zaduženi za zaštitu ljudskih života moraju da preduzmu mere“, kazao je Burket-Kadena.

Iako se ova metoda primenjuje već decenijama, pojedini Amerikanci su ogorčeni mogućnošću puštanja miliona insekata u prirodu, pa poručuju na mrežama: “Ovo se mora zaustaviti“, prenosi Daily Mail.

Kritikama se pridružuju i izabrani zvaničnici. Republikanski kongresmen iz Tenesija, Tim Burčet, doveo je u pitanje činjenicu da je jedna tehnološka kompanija uključena u puštanje miliona komaraca, upozoravajući na opasnosti “mešanja u prirodne procese”.

“Ne dirajte ravnotežu prirode“, napisao je na mreži X.

Jedan korisnik je dodao: “Želim da svi zastanu i zapitaju se kakav interes Google ima u puštanju komaraca. To je tehnološka kompanija. Nije ekološka organizacija. Nije neprofitna organizacija. Nije državna institucija. Tehnološka kompanija“.

(Telegraf.rs)