Objavljeni novi podaci o misterioznoj vrsti kitova ubica: Naučnici zatečeni šta sve rade zbog hrane

Kitovi ubice slove za inteligentne i neustrašive predatore koji održavaju ravnotežu u morskih ekosistema širom sveta.

Uprkos tome, naučnici i dalje znaju iznenađujuće malo o mnogim aspektima njihovog života.

Preporučujemo

Podaci o brojnosti i kretanju

Jedan od najboljih primera za to predstavljaju kitovi ubice tipa D, koje karakterišu tupo zaobljena glava, šiljasto leđno peraje i bele mrlje oko očiju.

Ovi kitovi dugo su imali gotovo mitski status među istraživačima. Njihovo postojanje bilo je poznato uglavnom na osnovu svedočenja ribara, fotografija amatera i povremenih, često tragičnih slučajeva nasukavanja na obale.

U novom istraživanju, dostavljenom portalu IFL Science, pomenuta grupa kitova je opisana kao “jedan od najtajanstvenijih morskih predatora na svetu“.

Zahvaljujući ovoj studiji, naučnici su dobili do sada nezabeležene podatke o njihovoj brojnosti i kretanjima.

Rezultati pokazuju da su kitovi ubice tipa D spremni da preplivaju izuzetno velike udaljenosti kako bi došli do izvora hrane. Istraživanje je objedinilo više od dve decenije posmatranja s ciljem da se bolje razume jedna od najmanje poznatih grupa ovih predatora.

U trenutku objavljivanja studije postoji samo jedna zvanično priznata vrsta kita ubice - Orcinus orca. Međutim, unutar te vrste postoji više ekotipova, među kojima se tip D smatra najzagonetnijim.

Identifikovano 207 jedinki

Kako bi prikupili što više podataka, naučnici su analizirali više od 28.000 fotografija nastalih između 2003. i 2024. godine.

Jedna od najvećih briga naučnika bila je činjenica da kitovi ubice tipa D spadaju među životinje sa najmanjom genetskom raznovrsnošću na svetu. Pošto su veoma retko viđani, postojala je bojazan da je njihova populacija toliko mala da bi mogla da se suoči s ozbiljnim problemima.

Međutim, fotografska istraživanja identifikovala su ukupno 207 jedinki širom subantarktičkog područja. Po autorima studije, ovaj podatak mogao bi da ukaže na to da je populacija brojnija nego što se pretpostavljalo, iako se i dalje radi o relativno malom broju jedinki na globalnom nivou.

Za jednog od autora, Džareda R. Tauersa, izvršnog direktora organizacije Bay Cetology, najimpresivniji deo rezultata odnosio se na udaljenosti koje su pojedini kitovi prelazili tokom praćenja ribarskih brodova.

Ovakvo ponašanje, poznato kao depredacija, podrazumeva uzimanje ili krađu ulova sa komercijalnih plovila. U slučaju kitova ubica tipa D, riba Chauliodus predstavlja omiljeni “obrok za poneti“.

Naučnici navode da se takvo ponašanje primećuje samo kod manjeg, socijalno izolovanog dela populacije, ali da su upravo te jedinke pokazale izuzetne migracione sposobnosti.

"Pojava bez presedana"

“Najiznenađujući rezultati bili su međuokeanski pokreti koje smo dokumentovali. To je bez presedana kada je reč o kitovima ubicama i govori ne samo o izuzetnoj pokretljivosti ovih stvorenja, već i o činjenici da njihova globalna populacija možda nije naročito brojna, iako smo dokumentovali više od 200 jedinki“, rekao je Tauers.

Istraživači su identifikovali dve odvojene grupe kitova ubica tipa D - jednu u južnom delu Indijskog okeana i drugu uz južnu obalu Čilea.

Zabeleženo je da su pojedine jedinke preplivale više od 4.400 kilometara između različitih okeanskih basena.

Prema navodima studije, ovakva putovanja predstavljaju nešto što do sada nikada nije registrovano kod kitova ubica. Njihove migracije bile su geografski uže po pravcu kretanja, ali znatno duže po pređenoj udaljenosti od svega što je ranije dokumentovano kod ove vrste.

Nova saznanja bacaju dodatno svetlo na jednu od najmanje proučenih grupa morskih sisara i ukazuju da bi kitovi ubice tipa D, pored toga što važe za jedne od najtajanstvenijih predatora okeana, mogli da budu i među najimpresivnijim kada je reč o sposobnosti kretanja na velikim udaljenostima.

Rezultati istraživanja objavljeni su u naučnom časopisu Marine Mammal Science.

(Telegraf.rs)