Veštačka inteligencija dešifrovala rukopis iz Vatikana, star 400 godina: Rezultat iznenadio i same istraživače

U arhivama Vatikanske biblioteke vekovima je počivala knjiga, čije su stranice ispunjene neobičnim simbolima i tajanstvenim znakovima.

Više od 400 godina niko nije uspevao da otkrije njenu pravu sadržinu, ali danas, zahvaljujući napretku veštačke inteligencije (AI), jedna od najzagonetnijih istorijskih šifara konačno je počela da otkriva svoje tajne.

Preporučujemo

Složen sistem šifrovanja

Reč je o rukopisu Borgova šifra od 408 stranica koji je dugo predstavljao nerešivu enigmu za istoričare, lingviste i stručnjake za kriptografiju.

Dokument je ispisan pomoću 34 neobična simbola, uz poneko rimsko slovo i naslovnu stranicu na arapskom jeziku. Bez poznatog “ključa” za dešifrovanje i sa brojnim oštećenim stranicama, nastalim usled protoka vremena, rukopis je delovao kao još jedna tajna zauvek izgubljena u prošlosti.

Ipak, ono što generacije istraživača nisu uspele da postignu tradicionalnim metodama, ostvarila je savremena tehnologija. Korišćenjem metoda mašinskog učenja, naučnici su uspeli da identifikuju obrasce, povežu simbole i postepeno rekonstruišu značenje teksta.

Rezultat je iznenadio čak i same istraživače, prenosi BBC.

Iza složenog sistema šifrovanja krile su se stotine stranica posvećene medicinskim praksama i lekovima koji su se koristili u prošlim vekovima. Među zapisima pronađeni su neobični recepti za lečenje bolesti i tegoba, uključujući preporuke da se pije “više čaša kvalitetnog crvenog vina” ili da se “muškatni oraščić fermentiše u testu” kako bi se lečila dizenterija.

Foto: RICCARDO DE LUCA / AFP / Profimedia

Prava detektivska istraga

Prema tragovima pronađenim na unutrašnjoj strani korica, rukopis je sadržao “lekove za tegobe ljudskog tela”. U vreme kada je nastao, ovakva znanja često su čuvana kao strogo poverljiva. Razlog nije bio samo želja za očuvanjem ekskluzivnog znanja, već i strah od progona.

U mnogim evropskim društvima osobe koje su posedovale neobične medicinske recepte ili se bavile alternativnim metodama lečenja mogle su lako postati predmet sumnje, pa čak i optužbi za veštičarenje.

Profesorka računarske lingvistike Beata Međeši sa Univerziteta u Stokholmu, jedna od članica istraživačkog tima, opisuje proces dešifrovanja kao svojevrsnu detektivsku istragu.

“Svaki simbol, svaki obrazac i svako delimično rešenje predstavljaju trag koji nas približava nečijim tajnama i izgubljenom istorijskom svetu“, navodi ona.

Iako veštačka inteligencija značajno ubrzava proces analize, posao nije bio jednostavan. Algoritmi su mogli da prepoznaju obrasce koje ljudsko oko teško uočava, ali su istraživači morali da proveravaju rezultate, upoređuju ih sa istorijskim izvorima i potvrđuju značenja u širem kulturnom i jezičkom kontekstu.

Foto: Unsplash/Melissa Cronin

Razvoj novih sistema

Ovaj uspeh predstavlja samo početak mnogo ambicioznijeg projekta. Naučnici sada rade na razvoju novih sistema zasnovanih na veštačkoj inteligenciji koji bi mogli da analiziraju i dešifruju veliki broj istorijskih šifara rasutih po arhivama širom sveta.

Prema procenama stručnjaka, čak jedan procenat ukupne arhivske građe u svetu potpuno je ili delimično šifrovan. Iako taj procenat na prvi pogled deluje mali, reč je o milionima stranica dokumenata čiji sadržaj ostaje nedostupan istraživačima.

Mnogi od tih zapisa potiču iz različitih epoha ljudske istorije. Najstarije poznate šifre korišćene su još u antičkoj Grčkoj i Rimskom carstvu, dok su tokom srednjeg i ranog novog veka metode tajnog pisanja postale sastavni deo diplomatije, trgovine, religijskih organizacija i tajnih društava.

Zbog toga stručnjaci veruju da se iza nepročitanih dokumenata možda kriju informacije koje bi mogle značajno da promene naše razumevanje prošlosti. U njima se mogu nalaziti diplomatski izveštaji, obaveštajni podaci, privatna prepiska vladara, tajni rituali društava, medicinska znanja, ljubavne afere ili svakodnevni detalji života običnih ljudi.

Takvi podaci često nedostaju zvaničnim istorijskim zapisima, pa njihovo otkrivanje može da popuni “praznine” u razumevanju čitavih epoha. U pojedinim slučajevima, dešifrovani dokument mogao bi da promeni ustaljena tumačenja važnih istorijskih događaja ili da otkrije potpuno novu sliku o poznatim ličnostima.

(Telegraf.rs)