Pronađeni dokazi o postojanju davno izgubljene planete: Pogledajte šta su naučnici otkrili u Sahari

Tokom svoje istorije, Zemlja je bila “bombardovana” ogromnim brojem meteorita. Do sada je otkriveno oko 80.000 takvih nebeskih tela, ali jedna grupa je izuzetno retka - i naučnici sada veruju da bi mogla biti dokaz postojanja davno nestalog protosveta, koji je orbitirao oko Sunca.

Ta retka grupa zove se angriti, i čini 0,09% svih poznatih meteorita. Angriti spadaju među najstarije poznate stene u Sunčevom sistemu, a sadrže izuzetno niske nivoe silicijum-dioksida (silike), koji je ključni sastojak većine asteroida i stena koje čine planete.

Preporučujemo

Sudar u svemiru?

Jedan angrit, nazvan NWA 12774, otkriven je u Sahari 2019. godine. Nova analiza ovog svemirskog kamena sugeriše da bi mogao biti prvi “definitivni dokaz” postojanja izgubljene protoplanete u ranom Sunčevom sistemu.

Oznaka NWA dolazi od Northwest Africa, standardnog naziva za meteorite pronađene u ovom regionu.

Nalazi, objavljeni 1. jula u časopisu Earth and Planetary Science Letters, ukazuju da je planeta - ukoliko je zaista postojala - bila sastavljena od angrita i mogla je biti veličine Meseca ili čak Marsa.

Veruje se da je orbitirala oko Sunca pre nego što se sudarila sa drugim nebeskim telom i raspršila u krhotine pre milijardi godina, a te krhotine danas dolaze do Zemlje u obliku angritnih meteorita.

Pored niskog sadržaja silike, NWA 12774 sadrži klinopiroksen, mineral koji se često nalazi u Zemljinoj kori i plaštu. Ovaj klinopiroksen je, takođe, neobično bogat aluminijumom, što ukazuje na to da se formirao pod izuzetno visokim pritiskom - moguće u toku “sudara” velike energije.

"Neverovatno je pomisliti..."

Takvi pritisci ne bi mogli postojati unutar malog asteroida, što sugeriše da je matično telo angrita imalo radijus od najmanje 1.000 kilometara, prenosi Live Science.

Oštre ivice NWA 12774 dodatno ukazuju da se meteor formirao blizu površine, što implicira da je matično telo bilo još veće - sa radijusom do 1.800 kilometara. Radi poređenja, Mesec ima radijus od 1.737 kilometara, dok Mars ima 3.390 kilometara.

“Neverovatno je pomisliti da je nekada postojao svet ovakvih razmera”, izjavio je petrolog Aaron Bel sa Univerziteta Kolorado i prvi autor studije.

“Znamo da je postojao samo zato što su neki fragmenti slučajno završili na Zemlji. Ovi meteoriti čuvaju dokaze o potpuno drugačijem putu kroz koji su se razvijale rane planete”, dodao je.

Još nije jasno šta se tačno dogodilo s izgubljenom protoplanetom. Ipak, istraživači spekulišu da su neki njeni fragmenti možda postali “gradivni blokovi” drugih planeta, uključujući i same Zemlje.

(Telegraf.rs)