Nemci bi da ruše ostatke Hitlerovog centra moći, krenula rasprava: "To je apsolutno ludilo"

U Berlinu se vodi rasprava o sudbini jednog od poslednjih sačuvanih ostataka nacističke ere.

Gradske vlasti razmatraju planove za rušenje bunkera koji je nekada bio deo kompleksa Nove kancelarije Rajha, izgrađenog po nalogu Adolfa Hitlera, a kako bi na tom mestu bili podignuti novi stambeni i poslovni objekti.

Preporučujemo

Delo arhitekte Alberta Špera

Dok jedni smatraju da je reč o zapuštenom objektu koji više nema svrhu i koji ne bi trebalo da sprečava razvoj grada, drugi upozoravaju da bi njegovo uništavanje predstavljalo nenadoknadiv gubitak istorijskog nasleđa i važnog svedočanstva o najmračnijem periodu nemačke istorije.

Od nekadašnje Nove kancelarije Rajha, koja je predstavljala politički centar nacističke Nemačke, danas gotovo da nije ostalo ništa.

Kompleks je projektovao Hitlerov omiljeni arhitekta Albert Šper, a zgrada je teško oštećena tokom završnih borbi u Drugom svetskom ratu. Po nalogu sovjetskih vlasti, preostali delovi kancelarije srušeni su 1949. godine.

Ipak, jedan deo je preživeo sve do danas - podzemni bunker u centru nemačke prestonice, prenosi BBC.

Senator za stanovanje, Kristijan Gebler iz redova Socijaldemokratske partije, smatra da je došlo vreme da i taj bunker nestane.

“Nećemo zaustavljati izgradnju novih objekata samo da bismo sačuvali bunker koji bi mogao da postane mesto hodočašća“, izjavio je.

Njegova izjava odnosi se na bojazan da bi očuvanje bunkera moglo da privuče ekstremiste i simpatizere nacističke ideologije.

Sovjetski vojnici unutar Nove kancelarije Rajha; Foto: Voller Ernst / Chaldej / akg-images / Profimedia

"Ovo su poslednji ostaci"

Međutim, postoje i oni koji se protive planovima za rušenje.

Predsednik Udruženja “Berlinsko podzemlje”, Ditmar Arnold, smatra da bi uništavanje bunkera predstavljalo “apsolutno ludilo“.

“Ovde se nalazio centar moći nacističke Nemačke - Hitlerova Nova kancelarija Rajha - i ovo su njeni poslednji ostaci“, rekao je.

On smatra da bi lokaciju trebalo sačuvati i pretvoriti u muzej i memorijalni centar, u saradnji sa Muzejom holokausta, gde bi bila predstavljena izložba posvećena završetku Drugog svetskog rata.

“U Nemačkoj je već uništeno toliko istorije, komunističke i nacističke. Ne možemo nastaviti da brišemo istorijske tragove“, upozorio je Arnold.

On je poslednji put ušao u bunker 2007. godine i tvrdi da je tada bio u veoma dobrom stanju.

Posebno naglašava da se ne radi o poznatom Hitlerovom bunkeru (Führerbunker), u kojem je lider nacista zajedno s Evom Braun počinio samoubistvo, aprila 1945. godine. Taj objekat se nalazi oko 120 metara severnije.

Ostaci Hitlerovog centra moći; Foto: dpa / DPA / Profimedia

"Simbol kraja nacističkog režima"

Bunker o kojem se sada raspravlja koristili su zaposleni u Novoj kancelariji Rajha, dok je pri samom kraju rata u njemu bila organizovana i bolnica.

Prema Arnoldovim procenama, očuvano je oko 1.200 kvadratnih metara podzemnog kompleksa. Zidovi i plafoni debeli su čak 1,7 metara, što govori o izuzetno masivnoj gradnji.

On smatra da bi bilo moguće podići nove zgrade iznad bunkera, bez potrebe da se čitava podzemna struktura sruši.

Prošle godine i Berlinski državni savet za zaštitu spomenika imao je rezerve prema planovima za rušenje. U saopštenju je navedeno da bunker poseduje “značajnu istorijsku vrednost“.

“Nova kancelarija Rajha bila je centar planiranja i polazna tačka za pokretanje Drugog svetskog rata, a istovremeno simbolizuje i katastrofalan kraj nacističkog režima“, objasnili su.

Zbog toga smatraju da bi trebalo detaljno proceniti stepen očuvanosti kompleksa, kao i mogućnost njegovog uvrštavanja na listu zaštićenih kulturno-istorijskih spomenika.

(Telegraf.rs)