Šta bi se dogodilo da internet prestane da radi 24 sata? Ove posledice malo ko uzima u obzir

Počelo bi sasvim bezazleno. Pošaljete poruku, ali ona jednostavno ne odlazi. Na mestu dugmeta za slanje vrti se kružić koji ne prestaje da se okreće. Pokušavate na drugoj aplikaciji, ali ni ona ne radi. Uključujete i isključujete režim rada u avionu, iz navike, kao kada pokušavate da osposobite daljinski upravljač koji ne reaguje. Bez uspeha.

Pretpostavljate da je problem u vašem telefonu, ruteru ili mobilnom operateru. Prilazite prozoru i proveravate signal. Sve četiri crtice su tu, ali ništa se ne učitava. Još ne znate da isto važi i za svaki drugi telefon na planeti...

Preporučujemo

Sat 0-1: Sitni problemi koji ne deluju ozbiljno

Vrlo brzo, postaje jasno da nešto ozbiljno nije u redu. Internet nigde ne radi!

Portal Medium predstavio je hipotetički scenario mogućih posledica globalnog prekida tokom 24 sata.

Reč je o autorskom prikazu zasnovanom na poznatoj zavisnosti savremenih sistema od digitalne infrastrukture, a ne o zvaničnoj simulaciji ili prognozi.

Po prikazu, tokom prvih nekoliko minuta zbunjenost je “lična”. Gotovo svako bi pomislio da je problem samo kod njega.

Širom grada, države i sveta milioni ljudi dodirivali bi ekrane svojih telefona sa blagim izrazom nervoze. Ipak, sve bi delovalo kao prolazna neprijatnost.

Tek kada neko izgovori: “Da li i tebi ne radi internet?“, situacija dobija novu dimenziju. Problem više nije pojedinačan - postaje zajednički.

“Samo je u pitanju prekid“, odgovio bi neko. “Vratiće se za nekoliko minuta“.

Ljudi bi poverovali, jer su već imali slična iskustva. Ali, prolazi 15 minuta. Zatim pola sata. Kružići na ekranima i dalje se okreću.

Foto: Shutterstock.com

Sat 1-6: Zbunjenost prerasta u dramu

Posle otprilike dva sata ljudi počinju da traže potvrdu da problem nije samo kod njih. Pozivaju prijatelje, izlaze na ulicu da vide da li i komšije izgledaju zbunjeno, uključuju televizor, gde voditelji takođe pokušavaju da saznaju šta se događa.

Radio-stanice ponovo postaju važan izvor informacija. Mnogi se prvi put posle mnogo godina sete da uopšte poseduju radio-prijemnik.

Dalji tok događaja predstavlja jednu od mogućih projekcija razvoja situacije i ne mora izgledati isto u svim državama ili okolnostima.

Posledice postaju ozbiljnije nego što se u početku činilo - više od 5,4 milijarde korisnika interneta ostaje bez pristupa mreži.

Digitalna trgovina, čija se dnevna vrednost procenjuje na više od devet biliona dolara, praktično staje.

Čak 90 odsto kompanija danas u velikoj meri zavisi od servisa u “oblaku”, pa prekid rada interneta za njih znači i prekid poslovanja.

U ovom scenariju berze automatski obustavljaju trgovanje. Algoritmi koji svake sekunde obrađuju milione transakcija prestaju da rade.

Odjednom se ne zna kolika je vrednost akcija, roba ili valuta. Lanci snabdevanja počinju da “pucaju”.

Skladišta ne mogu da primaju narudžbine, vozači ne mogu da potvrde preuzimanje robe, a logistički sistemi ostaju bez podataka.

Novac u gotovini preko noći ponovo postaje najvažnije sredstvo plaćanja. Građani prave redove ispred bankomata - sve dok i oni ne prestanu da rade. Malo ko zna da je i većini bankomata za normalan rad potrebna internet veza.

Foto: Shutterstock

Sat 6-12: Sistemi počinju da popuštaju

Do podneva problemi više nisu pojedinačni, dok aerodromi među prvima osećaju posledice. Ne zbog aviona, koji lete i bez interneta, već zbog svega što ih okružuje.

Prestaju da rade sistemi za praćenje letova, usmeravanje prtljaga i proveru karata. Na šalterima zaposleni gledaju u prazne ekrane, dok hiljade putnika čekaju informacije koje niko nema.

Bolnice raspolažu rezervnim sistemima, agregatima i internim mrežama, ali su i one duboko povezane sa spoljnim digitalnim servisima.

Elektronski recepti ne mogu da se šalju. Rezultati analiza iz udaljenih laboratorija ne stižu. Specijalističke konsultacije putem video-veze postaju nemoguće.

Lekari nastavljaju da rade, ali improvizacija u medicini može imati ozbiljne posledice. Na primer, pacijentu sa dijabetesom uređaj za kontinuirano praćenje nivoa šećera prestaje da šalje podatke u “oblak”.

Upravo ovakve posledice često ostaju neprimećene. To su situacije koje ne dospevaju na naslovne strane, ali mogu biti presudne za nečiji život, piše portal Medium.

GPS sateliti i dalje funkcionišu, što mnoge iznenađuje. Međutim, aplikacije koje koriste te podatke više ne rade. Google mape prikazuju prazan ekran.

Servisi poput Ubera prestaju da funkcionišu. Vozači ostaju bez navigacije i ruta koje su do tada određivali algoritmi.

Foto: Shutterstock.com

Sat 12-24: Stižu stvarne posledice

Prema ovom hipotetičkom scenariju, gradovi izgledaju potpuno "drugačije" do večeri.

Restorani zatvaraju vrata ranije jer terminali za platne kartice ne rade, a nove isporuke robe ne mogu da naruče.

U obližnjem kafiću prima se isključivo gotovina. Malo je onih koji je imaju kod sebe.

Jedna porodica shvata da nema nijednu papirnu mapu grada. Iako tu živi 10 godina, bez mobilnog telefona ne zna kako da stigne do određenih delova grada.

Negde u svetu veliki centri podataka i dalje rade zahvaljujući agregatima. Inženjeri pokušavaju da pronađu rešenje, ali problem prevazilazi mogućnosti bilo kog pojedinačnog tima.

Ekonomska šteta meri se bilionima dolara. Međutim, psihološke posledice mnogo su teže za procenu. Ljudi postepeno shvataju koliko je granica između uređenog sistema i haosa zapravo tanka.

Komšije počinju da razgovaraju jedni sa drugima. Okupljaju se ispred kuća, na parkingu ili u lokalnim zajednicama.

Stariji, koji pamte telefone s brojčanicima, papirne mape i štedne knjižice, odjednom postaju izuzetno korisni. Mlađi slušaju njihove savete, prvi put uviđajući koliko malo rezervnih rešenja imaju u svakodnevnom životu.

Hitne službe nastavljaju da rade, ali uz velike poteškoće. Centri za hitne pozive koji koriste internet telefoniju rade smanjenim kapacitetom. Spasioci se oslanjaju na radio-veze, iskustvo i međusobnu koordinaciju.

Foto: Pixabay

Posle 24 sata: Povratak mreže

Negde, u jednom mrežnom operativnom centru inženjeri uspevaju da ponovo uspostave mali deo infrastrukture.

Veza se polako vraća. U početku veoma sporo. Zatim sve brže.

Do jutra drugog dana internet je ponovo dostupan, ali i dalje nestabilan i usporen. Međutim, zajedno sa mrežom vraća se i nešto drugo.

Svest o tome koliko je savremena civilizacija postala zavisna od sistema koji većina ljudi nikada ne vidi, ne može da dodirne i ne kontroliše.

Internet odavno više nije samo tehnologija koja olakšava život. Postao je temelj na kojem funkcionišu gotovo svi važni sistemi modernog društva.

Struja bi možda i dalje radila. Voda bi nastavila da teče, ali bez interneta lanci snabdevanja bi za svega nekoliko dana ostali bez robe, platni sistemi bi stali, komunikacija između lekara bila bi otežana, hitne službe radile bi usporeno, a porodice ne bi mogle lako da saznaju da li su njihovi najbliži bezbedni, zaključuje portal Medium.

Iako nije moguće sa sigurnošću predvideti kako bi se odvijao ovakav “događaj”, niti koliko bi posledice bile identične opisanom scenariju, ovaj hipotetički prikaz ukazuje na to koliko je savremeno društvo postalo zavisno od interneta i digitalne infrastrukture.

(Telegraf.rs)