Šta dijaspora svakog jula donese kući osim para

Tablice iz Štutgarta, redovi u menjačnicama i sela koja ožive. Šta gastarbajteri svakog jula donesu kući osim para: navike i pravila pokupljena u tuđini.

Ne treba kalendar da bi se znalo da je počeo jul. Dovoljno je stati na naplatnu rampu kod Horgoša ili sesti u kafanu u bilo kom selu južno od Kruševca: tablice iz Štutgarta, Beča i Ciriha, deca koja srpski govore sa naglaskom, i redovi u menjačnicama. Srbija svakog leta na nekoliko nedelja dobije stanovnike koje ostatak godine viđa samo na video-pozivima.

Preporučujemo

Razmere te seobe se najbolje vide u brojkama i u arhitekturi. Dijaspora u Srbiju godišnje pošalje više milijardi evra, a po selima u kojima su najbogatije ulice podigli upravo gastarbajteri stoje vile koje ožive tačno dva puta godišnje, za praznike i preko leta. Ali para i fasade su samo ono što se vidi. Zanimljivije je ono što se ne vidi odmah: navike koje ljudi pokupe za deceniju života negde drugde, pa ih svakog jula raspakuju zajedno sa koferima.

Navike koje dijaspora pokupi preko grane

Prepoznaju se za pet minuta. Dolazak "u termin", pa makar to bio ručak kod tetke. Plaćanje karticom i tamo gde konobar demonstrativno uzdahne. Pitanje gde se odvaja staklo, na koje komšiluk nema odgovor. Deset godina nemačke ili švajcarske svakodnevice čoveka nauči da se stvari zakazuju, proveravaju i plaćaju digitalno, i te se navike ne skidaju na granici.

Ima i obrnutih primera, naravno. Niko se ne vraća iz Beča naučen da tri sata sedi za stolom bez gledanja na sat, to se ovde obnavlja gratis. A prva stvar koju povratnici primete na domaćoj ulici je ona koje u Minhenu ili Cirihu gotovo da nema: kladionica na svakom ćošku. U većini zemalja u kojima naši ljudi žive, lokal sa tiketima je retkost, pa se i ta navika, kao i sve ostale, preselila na telefon.

Digitalni život na dve adrese

Najveća promena poslednjih godina je u tome što dijaspora više ne živi "tamo", a Srbiju gleda izdaleka. Živi na dve adrese istovremeno. Porodične Viber grupe rade non-stop, EX-YU televizijski paketi idu uz svaki drugi kablovski ugovor od Minhena do Čikaga, domaće serije se gledaju preko striminga isti dan kad i u Beogradu, a rezultati Zvezde i Partizana stižu na telefon pre nego što ih javi rođak.

Igre na sreću: najstroža lekcija iz tuđine

Nigde razlika između dve adrese nije veća nego kod igara na sreću. Zabava na internetu je svuda ista aplikacija, ali zakon iza nje nije: ono što u Srbiji radi domaći operator sa domaćom licencom, u Nemačkoj je uređeno saveznim propisima i posebnim registrom dozvola koji vodi savezna uprava za igre na sreću, u Austriji onlajn kazino ide isključivo preko državnog monopola, u Švajcarskoj je rezervisan za domaće priređivače, a u Americi se pravila menjaju od države do države. Igrač koji to ne zna ne krši samo pravila, nego rizikuje i sopstveni novac kod operatora koji tamo uopšte ne sme da posluje.

Zato oni iskusniji rade ono što su naučili sa svakom drugom uslugom u tuđini: prvo provere, pa tek onda plate. Za naše ljude u inostranstvu postoji i kompletan vodič za igrače, napravljen na engleskom jeziku baš za region, koji za svaku zemlju rangira operatore po licencama, brzini isplate i korisničkoj podršci, isto onako kako se pre kupovine proverava servis ili hotel. Druga generacija, rođena u Nemačkoj ili Australiji, srpski ionako često bolje razume nego što ga čita, pa im sadržaj na engleskom dođe prirodnije nego roditeljima.

Digitalna Srbija za njih mora da bude dvojezična, i to važi za serije, vesti i svaku uslugu koja želi da ih zadrži.

Ono što se ne menja

A onda, posle svih termina, kartica i aplikacija, dođe subota uveče. Roštilj se loži u pet, svadba počinje u sedam, a završava se kad se završi. Nikakva navika iz Ciriha to još nije uspela da pomeri, i u tome je verovatno cela tajna jula: dijaspora se ne vraća kući da vidi šta se promenilo, nego da se uveri da ono najvažnije nije.

Do septembra, kada tablice iz Štutgarta krenu nazad, sela će opet utihnuti, vile će se zaključati, a Viber grupe preuzeti ono što je do juče radio sto u dvorištu. Pa opet, svako ko je bar jednom video kolonu na Horgošu zna da to nije odlazak. To je samo pauza do sledećeg jula.

(Telegraf.rs/PR)