Vojska od 40.000 ljudi i 37 slonova krenula u nemoguću misiju: Otkrivena najveća misterija Hanibalovog pohoda

Jedna od najvećih vojnih misterija antičkog sveta možda je konačno dobila naučno utemeljen odgovor.

Tim istraživača tvrdi da je, zahvaljujući savremenim modelima koji analiziraju potrošnju energije ljudi, konja i slonova, uspeo da utvrdi kojim je putem čuveni vojskovođa Hanibal prešao Alpe tokom legendarnog pohoda na Rim.

Preporučujemo

Rimljani nisu očekivali ovakav potez

Reč je o događaju koji se odigrao 218. godine pre nove ere, kada je 28-godišnji Hanibal poveo oko 40.000 vojnika, 7.000 konja i 37 ratnih slonova preko Alpa, kako bi napao Rim iz pravca severne Italije.

Njegov podvig smatra se jednim od najsmelijih vojnih manevara u istoriji, ali je tačna ruta kojom je vojska prošla ostala predmet rasprava među istoričarima, prenosi Daily Mail.

Hanibalov prelazak Alpa smatra se prelomnim trenutkom Drugog punskog rata između Kartagine i Rima u 3. veku pre nove ere.

Pošto je osvojio veliki deo teritorije današnje Španije, Hanibal je odlučio da svoju vojsku povede ka Italiji.

Umesto da se sukobi sa rimskim garnizonima, koji su čuvali prilaze kopnom, ili da rizikuje pomorski put preko Sredozemnog mora kojim je dominirala rimska mornarica, odlučio je da izvede gotovo nezamisliv manevar - prelazak preko visokih alpskih planina i ulazak u Italiju kroz dolinu reke Po.

Rimljani nisu očekivali ovakav potez. Njihove snage na severu Italije poražene su do decembra iste godine, nakon čega je Hanibal narednih 15 godina vodio rat na tamošnjem tlu.

Ipak, uprkos ogromnom istorijskom značaju ovog pohoda, neposrednih dokaza ima veoma malo. Čak ni najstariji sačuvani istorijski zapisi nisu nastali odmah nakon događaja, već tek nekoliko decenija kasnije, dok su arheološki tragovi oskudni.

Kako bi pokušali da reše višedecenijsku zagonetku, istraživači su primenili potpuno drugačiji pristup.

Umesto da se oslanjaju isključivo na istorijske izvore, razvili su matematički model koji povezuje telesnu masu učesnika marša i nagib terena kako bi izračunao koliko bi energije bilo potrebno za prelazak svake od mogućih ruta kroz Alpe.

Borba Hanibala Barke i Scipiona Afrikanca... Foto: Liszt Collection / akg-images / Profimedia

Izuzetno težak ratni pohod

Pošto direktni podaci o ponašanju ratnih slonova iz antičkog perioda ne postoje, naučnici su koristili biomehaničke podatke dobijene proučavanjem savremenih afričkih slonova. Na osnovu njih procenili su koliko bi energije bilo potrebno ljudima, konjima i slonovima za savladavanje svaku od četiri najverovatnije istorijske rute.

Koautor istraživanja, dr Emilio Berti iz Centra za integrativna istraživanja biodiverziteta u Nemačkoj, ističe da se pitanje Hanibalove rute razmatra generacijama unazad.

Sofisticirani model je omogućio istraživačima da prvi put kvantitativno uporede koliko bi svaka od mogućih trasa bila zahtevna za čitavu vojsku.

Rezultati su pokazali da ruta preko planinskog prevoja Kol de la Traverset (Colle delle Traversette), koji povezuje Francusku i Italiju na nadmorskoj visini od 2.947 metara predstavlja “energetski najefikasniji izbor”.

Prema proračunima, kompletna vojska bi na toj ruti potrošila oko 5,42 teradžula energije, što je približno 11 odsto manje nego na drugoj najpovoljnijoj opciji - preko prevoja Kol de Monženevr (Col de Montgenèvre) i doline Suze (Val di Susa), gde bi ukupna potrošnja iznosila 6,02 teradžula.

Posebno je zanimljivo što je ruta preko prevoja Kol di Klapje (Col du Clapier), koju mnogi istoričari smatraju najverovatnijim izborom, prema ovom istraživanju znatno manje povoljna. Za prelazak njome bilo bi potrebno oko 6,28 teradžula energije.

Najnepovoljnijom se pokazala ruta preko prevoja Kol di Mon Sni (Col du Mont Cenis), za koju bi čitava Hanibalova vojska morala da utroši oko 6,45 teradžula energije.

Ukupno gledano, prelazak preko prevoja Kol de la Traverset zahtevao bi između 11 i 19 odsto manje energije nego ostale razmatrane rute, zbog čega istraživači smatraju da upravo ona predstavlja najverovatniji pravac kojim je kartaginska vojska stigla u Italiju.

Iako je ova ruta bila najefikasnija među ponuđenim opcijama, analiza pokazuje koliko je čitav pohod zapravo bio izuzetno težak.

Maketa Starog Rima; Foto: Wikimedia Commons/Public domain/Pascal Radigue

Velika izdržljivost ratnih slonova

Prema modelu, vojnici bi tokom prelaska izgubili oko 19 odsto telesnih masnih rezervi. U kombinaciji sa ekstremno niskim temperaturama, velikom nadmorskom visinom i opasnim planinskim terenom, to bi moglo da objasni veliki broj ljudskih žrtava tokom pohoda.

S druge strane, ratni slonovi prošli su znatno bolje nego što bi se moglo očekivati. Proračuni pokazuju da bi oni do dolaska u severnu Italiju izgubili svega oko četiri odsto svojih masnih rezervi.

Istraživači navode da razlog nije samo u tome što slonovi prirodno imaju velike zalihe energije, već i u njihovim izuzetnim sposobnostima kretanja po zahtevnom terenu.

U radu, objavljenom u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences, autori ističu da današnja saznanja pokazuju kako se slonovi kreću gotovo poput vozila sa pogonom na sva četiri točka.

Zbog toga su, navode istraživači, iznenađujuće pogodni za savladavanje planinskog terena.

Činjenica da tokom prelaska Alpa nije uginuo nijedan od Hanibalovih slonova dodatno potvrđuje njihovu izuzetnu izdržljivost.

Ipak, istorijski izvori ukazuju da nijedan od ovih skupocenih ratnih slonova nije preživeo narednu zimu.

To sugeriše da je Hanibal, uprkos njihovoj impresivnoj otpornosti tokom prelaska Alpa, kasnije možda zažalio što ih je uopšte poveo u tako zahtevnu ekspediciju.

Autori naglašavaju da njihova analiza ne otklanja sve nedoumice u vezi sa Hanibalovim pohodom, ali značajno jača argumente u korist rute preko prevoja Kol de la Traverset.

(Telegraf.rs)